Сликарска и поетска исповест

Ретроспектива уметничког опуса, сликарског и поетског, који је Милена Павловић Барили (1909–1945), успела да оствари за 36 година живота, биће уприличена од 17. јула до 25. августа у Галерији САНУ, поводом обележавања стогодишњице рођења славне уметнице. Ова изложба се разликује од свих претходних, зато што ће публика моћи премијерно да прочита пет недавно пронађених Милениних песама и види осам до сада неизлаганих пастела. И све то захваљујући пројекту „Звезданим трагом”, ауторке Јелице Милојковић, саветнице и кустоскиње Галерије „Барили” у Пожаревцу, која је потписала и опсежан каталог-монографију под истим насловом.

На 400 страница публика ће моћи да прати Миленино стваралаштво, кратак, али плодан животни пут у којем је, ослушкујући себе, у једној интимној исповести уметница оставила значајне слике и дирљиву поезију.

– Милену Павловић Барили Београд је увек с љубављу дочекивао, тако је било 1993. где је она скромно представљена у Галерији САНУ, а потом и 1999. у Галерији „Прогрес”. Али овог пута посетиоци ће моћи да погледају укупно 136 Милениних радова, око 60 уља на платну, а потом и одређен број пастела, цртежа, графика. Седам слика стиже из Музеја савремене уметности и један из Народног музеја у Београду. Наравно, ту ће бити и њене песме. Покушаћемо да дочарамо, посебном атмосфером, време у комe је Милена Барили живела, зато ће у Галерији моћи да се чују звуци танга, фолкстрота, чарлстона, а на отварању ће наступити и пожаревачки Хор „Барили” – каже Јелица Милојковић, наводећи да већ дуго пребира по документацији нађеној у кући Миленине маме, да је неретко после читања дирљивих писама знала и да заплаче, али да је резултат те претраге пред нама у виду пет до сада непознатих песама пожаревачке сликарке, као и девет пастела, ремек-дела (од којих један већ излаган). Пастели до сада нису излагани, јер нису имали одговарајућу заштиту, а сада је и то решено захваљујући опреми Драгана Миливојевића Палета.

Милојковићева наводи да је желела овом изложбом да прати Миленин траг, да корача њеним стазама, од момента када се родила у Пожаревцу, школовала широм Европе, студирала у Београду и Минхену, излагала у Риму, Паризу, Лондону и Њујорку, бавила се комерцијалним дизајном за часописе као што су „Вог”, „Гламур”, „Харперс базар”, радила костиме за Менотијев балет „Себастијан”. Све до трагичног краја 1945. у Њујорку. Кустоскиња наглашава да су праве ствари у сликарском животу Барилијеве почеле да се догађају од 1932. године када је уметница боравила у Риму.

(/slika2)– Немојте помислити да је све речено о Милени, али нека нешто остане и младима који ће после нас наставити да трагају. На крају бих само истакла да је Милена Павловић Барили била изузетна особа, једноставна, веома образована, познавала је многе светске религије, говорила неколико светских језика, писала поезију на три језика. Изазивала је у то време пажњу Пожаревљана, разликовала се од других жена по томе што је носила панталоне, јахала коње, била слободоумна. Много тога је о Милени сачувано захваљујући њеној мајци која је живела још двадесет година после ћеркине смрти – каже Милојковићева.

Занимљиво је да се више од сто дела Милене Павловић Барили налази широм света у приватним колекцијама, али и у Музеју модерне уметности у Риму, у Пинакотеци у Парми, потом у Паризу и у музејима у САД. Милена је имала веома драгоцен обичај да своје слике пре него што их прода овековечи фотоапаратом, а на свакој фотографији пише коме је слика продата. Од 1939 до 1945. Милена је у САД радила и портрете познатих особа и за то је била одлично плаћена.

О љубавима славне сликарке такође постоје трагови, њена велика инспирација био је кубански пијаниста Рајмонд Гонзалес, чији ћемо портрет видети на изложби у Београду, али је раскид са њим био неминован и то пред Миленин одлазак у Америку. Крајем 1943, Милена Павловић Барили се венчала са Робертом Томасом Астором Госланом, а у марту 1945. умире од срчаног удара у свом апартману у 36. години живота. Оно што знамо јесте да се њен други муж касније поново оженио и добио ћерку којој је дао име Милена. Сазнајемо да је Роберт својевремено посетио Миленину родну кућу у Пожаревцу и да је био истински потресен. Убрзо после тога и он је страдао. А Миленине пријатељице су касније, готово по правилу, слике славне сликарке, које су имале у свом поседу, тестаментом остављале Музеју „Барили” омогућивши тако да се њен богат опус нађе на једном месту, и то у Пожаревцу, месту где је уметница дошла на свет.

Биљана Лијескић

---------------------------------------------------------

Новац издвојен, изложба у Риму отказана

Како „Политика” сазнаје Министарство културе је одвојило милион динара, у време кад је министар био Војислав Брајовић, како би се изложба посвећена обележавању стогодишњице рођења Милене Павловић Барили одржала почетком 2009. у галерији „Кановађо”, и то прво у Риму. Тада је био одштампан чак и каталог, потом одређен и термин отварања, али кад је већ све било припремљено јављено је из Министарства културе да се пројекат одлаже. Зашто је све стопирано у завршној фази и то после одштампаног каталога и да ли ће до реализације „одложеног пројекта” доћи, видећемо у наредних неколико месеци.