Случај из судске праксе: Динкић и „Курир”

Правни заступници оштећених који су тужили неки медиј због клевете, кажу да није редак случај да новчани износ који је пресуђен, не може да се наплати јер је рачун туженог медија у блокади. Адвокат Жељко Ристић, чија је адвокатска канцеларија заступала Млађана Динкића, министра економије и регионалног развоја, у судским процесима против, између осталог, „Курира” и „Гласа јавности”, описао нам је ток једног уобичајеног судског процеса.

– Због текста објављеног 5. јануара 2007. године, тужени су били „Курир”, „Глас јавности” и тадашњи главни и одговорни уредник овог листа. Углавном је по тим предметима неких пет до десет рочишта, овде је било шест, а првостепена пресуда је донета око десет месеци касније и том пресудом су обавезани тужени да надокнаде на име нематеријалне штете износ од 400.000 динара и 72.000 динара за трошкове суђења, као и да објаве пресуду у свом листу. На ту пресуду смо изјавили жалбу и ми и они, децембра 2007. године, али је другостепеном пресудом потврђена она првобитна. На основу тога смо, у мају 2009. написали предлог за извршење пресуде, а решење о извршењу је донето петнаестак дана касније. Међутим, то решење је, заједно са још једним, утерало и рачун „Гласа јавности” у блокаду, рачун „Курира” је већ био блокиран, због чега пресуђена сума није могла бити исплаћена у целости – каже Ристић.

Београдски адвокат објашњава да се износ који је пресуђен наплаћује све док рачун медија не оде у блокаду, па се тако дешава да део износа успе да се наплати. Ипак, како се прво наплаћују трошкови извршног поступка, па трошкови парничног поступка, а тек онда главница која треба да иде на рачун тужиоца, она често остаје ненаплаћена.

– Како сада у даљим поступцима наилазимо на блокиране рачуне, озбиљно се поставља питање целисходности судских поступака јер пресуђена материјална накнада не може да се наплати – каже адвокат Ристић.

С друге стране, у редакцији „Курира” су уверени да предложене измене и допуне Закона о јавном информисању, које између осталог предвиђају гашење медија чији је рачун у блокади дуже од 90 дана, представљају обрачун министра Динкића са њима.

– После обрачуна са „Куриром”, такав закон ће постати јако оружје за обрачун са свим другим потенцијалним непријатељима у медијској сфери – рекао је Раде Јеринић, одговорни уредник „Курира”, истичући да ће ова редакција поштовати законе своје државе.

Иначе, у Првом општинском суду у Београду у току 2008. године и првој половини ове године било је укупно 72 тужбе за увреду и клевету преко средстава јавног информисања – 41 за увреду и 31 за клевету.

– Дужина процеса зависи од случаја до случаја, у просеку до доношења првостепене пресуде прође око две године. Дешава се, међутим, да суђење траје и много краће, али и да неке јавне личности подигну тужбу против новинара, а онда изгубе интересовање за само суђење. Најчешће се тужи аутор текста, односно новинар, али уколико он није потписан, може се тужити и главни и одговорни уредник листа у којем је објављен текст – каже судија Зоран Шешић, портпарол Првог општинског суда.

За кривична дела увреде и клевете запрећена је само новчана казна, али она после четири године застарева и по истеку тог периода не може да се наплати, објашњава судија Шешић.

Јелена Беоковић

-----------------------------------------------------------

Јовановић: Таблоиди се окренули против својих креатора

Тешки проблеми злоупотребе медија не могу се решавати само једносмерним решењима из предложених измена Закона о јавном информисању, наводи се у јучерашњем саопштењу Чедомира Јовановића, лидера Либерално-демократске партије (ЛДП). Он је у писаној изјави навео да „ми немамо проблем са новинарима, већ да су наш проблем „конзерватори мрачне и заостале политике који кроз дивљање тзв. таблоида остварују своје политичке циљеве”.

– Овај закон се доноси само због неколико медија, али се проблем не може решити њиме – сматра Јовановић.

Он је навео да су многи од њих и основани с циљем политичке дискредитације ЛДП-а.

– Управо супротно, многи страначки лидери и државни функционери су често помагали и охрабривали медије да покрећу кампање против ЛДП-а. И данас највиши државни функционери дају опширне и афирмативне интервјуе тим медијима, а јавна предузећа под партијском контролом скупим огласима финансирају таква гласила – наводи се у саопштењу Јовановића.

Он је навео да се „тај монструм који су сами створили делимично окренуо и против својих креатора”.

– Због тога је влада, под притиском једне партије и министра који је годинама био сарадничка веза таблоида, на брзину и на сумњив начин послала Скупштини предлог закона који наводно треба да реши проблеме – казао је Јовановић, најавивши да ће ЛДП одлуку о начину гласања донети до почетка расправе, а тек након консултација Председништва и Посланичког клуба и разматрања завршне верзије закона.

В. М. Д.