Ни шест милиона

Готово све земље Европе се суочавају с "белом кугом", али ни међу њима стање није исто. Шведска, Холандија Француска и још неке развијене државе са севера континента успеле су последњих деценија да смање разлику између броја рођених и умрлих. На југу Европе и у земљама у транзицији та разлика је, међутим, све већа – у корист "одлазећих". И код нас се она поново повећава.

Наиме, 2001. и 2002. број рођења у централној Србији и Војводини, у односу на 1998, 1999. и 2000, био је за неколико хиљада већи него раније, али у те две године после сукоба са НАТО-ом суочавали смо се с такозваним послератним одложеним рађањем. Већ у 2004. статистика поново бележи пад новорођења у односу на 2003, а сличан тренд забележен је и у 2005. Све заједно, у Србији (без Косова) од 2000. до 2005. године било је 127.000 мање рођених него умрлих, или у просеку – 25.000 годишње.

Ако се ова кретања наставе, колико ће ова земља имати становника 2050. године? Кад би демографски минус био непромењен, за пола века износио би 1,25 милиона. То јест, спали бисмо на 6,25 милиона. Демографи, међутим, кажу да је ова процена нереална. Реалнија је она од 5,3 или 2,2 милиона мање, јер има у виду то да ће за 25 година бити за четвртину мање жена у такозваном фертилном периоду него данас. Према попису из 1971. године, жена у животном добу од 15 до 49 година било је у укупном становништву 28 одсто, а 2002. године – 24 одсто. Ако се иста кретања наставе и у следеће три деценије, то значи да ће их бити око 20 одсто. Толико мање будућих жена рађаће и мање – будуће деце.

Осим смањеног наталитета, наш додатни транзициони проблем су непрестане емиграције. Емигранти су млади, они који рађају децу у другим државама.

Иако јој је стопа наталитета тренутно нешто изнад европског просека (код нас 1,6, у Европи 1,4 детета по жени), Србија зато има више старијих. Код нас је сваки шести, а у Европи сваки седми становник у животном добу изнад шездесет пете. Ову мању просечну старост развијеним земљама доносе поменути млади досељеници. А Србија је зато, с друге стране, једна од десет држава с просечно најстаријим живљем на свету.

Зашто се овде, као и у другим европским земљама, рађа све мање деце? У новом броју часописа "Наше теме", посвећеном "белој куги", демограф Мирјана Рашевић помиње савремени начин живота, преовлађујуће вредности, економску и социјалну ситуацију. Живот у заједници и родитељство, каже Рашевићева, и данас заузимају веома високо место у систему вредности, али у савременим друштвима жеља за родитељством често се задовољава рађањем једног детета, што на макроплану води смањењу рађања и, на крају, мањем броју становника. Осим тога, у брак се, због инсистирања на квалитету живота и задовољавању мноштва других потреба, ступа све касније, што доводи до проблема с рађањем, а то опет на глобалном нивоу води ка паду наталитета.

Код нас се феномен "празне колевке" слабије примећује у великим градским центрима, с натпросечно високим учешћем младих у становништву, али статистичари су регистровали да тренутно чак 97 општина, од укупно 161, добија у просеку само једну бебу дневно. Према неким рачуницама, 2050. године у чак 140 општина рађаће се мање од једног детета на дан. Према овим пројекцијама, Србија ће 2050. уместо садашњих пола милиона малишана испод седам година старости имати 400.000, а у најпесимистичнијој варијанти – само њих 200.000! Исто тако, процењује се да ће деце која похађају основну школу за пола века бити за петину мање него данас.

Све ове бројке, наравно, опомињу, али најављена кретања је тешко зауставити, јер истраживачи кажу да демографска кретања спадају у процесе веома дугог трајања.

Процењује се истовремено да ће на Косову и Метохији у наредних пет деценија број становника бити повећан. Према рачуницама које је за "Политику" својевремено изнео Горан Пенев, из Центра за демографска истраживања, Космет би у истом периоду могао да има од осамсто хиљада до 1,4 милиона становника више, то јест од три до 3,6 милиона укупно, у односу на сада процењена 2,2 милиона. Тако би на косметском веома малом простору густина становништва била неколико пута већа него нешто северније, у централној Србији и Војводини. Процењује се, с друге стране, да ће и на Косову у наредним годинама бити још више изражена емиграциона кретања, што одмах доводи у питање максималистичке демографске прогнозе.

Б. Радивојша

--------------------------------------------

Годишње 200.000 абортуса

Репродуктивно здравље у Србији највише угрожава застрашујући број од, како се незванично процењује, 200.000 абортуса годишње, насупрот само 90.000 рођених беба. Насилни прекиди трудноће и даље су основни вид планирања породице, а ситуација је још тежа, јер се не зна поуздан број абортуса који се изврши у приватним ординацијама.

Дакле, подаци о броју прекинутих трудноћа су из државних болница, док из највећег броја приватних клиника и ординација не стижу никакви подаци. Иако приватнике закон обавезује да пријаве сваку прекинуту трудноћу, у пракси та норма не важи.

Међутим, статистички подаци о званично пријављеним абортусима су такође поражавајући. Наиме, чак 1.459 жена са једним дететом у најбољем репродуктивном периоду (од 25 до 29 године) прекине трудноћу у току једне године. Уз то и мајке двоје деце, старости од 35 до 39 година, не одлучују се за треће дете, тако да је прошле године у овој категорији било чак 3.076 абортуса.

Г. Б.