Ni šest miliona

Gotovo sve zemlje Evrope se suočavaju s "belom kugom", ali ni među njima stanje nije isto. Švedska, Holandija Francuska i još neke razvijene države sa severa kontinenta uspele su poslednjih decenija da smanje razliku između broja rođenih i umrlih. Na jugu Evrope i u zemljama u tranziciji ta razlika je, međutim, sve veća – u korist "odlazećih". I kod nas se ona ponovo povećava.

Naime, 2001. i 2002. broj rođenja u centralnoj Srbiji i Vojvodini, u odnosu na 1998, 1999. i 2000, bio je za nekoliko hiljada veći nego ranije, ali u te dve godine posle sukoba sa NATO-om suočavali smo se s takozvanim posleratnim odloženim rađanjem. Već u 2004. statistika ponovo beleži pad novorođenja u odnosu na 2003, a sličan trend zabeležen je i u 2005. Sve zajedno, u Srbiji (bez Kosova) od 2000. do 2005. godine bilo je 127.000 manje rođenih nego umrlih, ili u proseku – 25.000 godišnje.

Ako se ova kretanja nastave, koliko će ova zemlja imati stanovnika 2050. godine? Kad bi demografski minus bio nepromenjen, za pola veka iznosio bi 1,25 miliona. To jest, spali bismo na 6,25 miliona. Demografi, međutim, kažu da je ova procena nerealna. Realnija je ona od 5,3 ili 2,2 miliona manje, jer ima u vidu to da će za 25 godina biti za četvrtinu manje žena u takozvanom fertilnom periodu nego danas. Prema popisu iz 1971. godine, žena u životnom dobu od 15 do 49 godina bilo je u ukupnom stanovništvu 28 odsto, a 2002. godine – 24 odsto. Ako se ista kretanja nastave i u sledeće tri decenije, to znači da će ih biti oko 20 odsto. Toliko manje budućih žena rađaće i manje – buduće dece.

Osim smanjenog nataliteta, naš dodatni tranzicioni problem su neprestane emigracije. Emigranti su mladi, oni koji rađaju decu u drugim državama.

Iako joj je stopa nataliteta trenutno nešto iznad evropskog proseka (kod nas 1,6, u Evropi 1,4 deteta po ženi), Srbija zato ima više starijih. Kod nas je svaki šesti, a u Evropi svaki sedmi stanovnik u životnom dobu iznad šezdeset pete. Ovu manju prosečnu starost razvijenim zemljama donose pomenuti mladi doseljenici. A Srbija je zato, s druge strane, jedna od deset država s prosečno najstarijim življem na svetu.

Zašto se ovde, kao i u drugim evropskim zemljama, rađa sve manje dece? U novom broju časopisa "Naše teme", posvećenom "beloj kugi", demograf Mirjana Rašević pominje savremeni način života, preovlađujuće vrednosti, ekonomsku i socijalnu situaciju. Život u zajednici i roditeljstvo, kaže Raševićeva, i danas zauzimaju veoma visoko mesto u sistemu vrednosti, ali u savremenim društvima želja za roditeljstvom često se zadovoljava rađanjem jednog deteta, što na makroplanu vodi smanjenju rađanja i, na kraju, manjem broju stanovnika. Osim toga, u brak se, zbog insistiranja na kvalitetu života i zadovoljavanju mnoštva drugih potreba, stupa sve kasnije, što dovodi do problema s rađanjem, a to opet na globalnom nivou vodi ka padu nataliteta.

Kod nas se fenomen "prazne kolevke" slabije primećuje u velikim gradskim centrima, s natprosečno visokim učešćem mladih u stanovništvu, ali statističari su registrovali da trenutno čak 97 opština, od ukupno 161, dobija u proseku samo jednu bebu dnevno. Prema nekim računicama, 2050. godine u čak 140 opština rađaće se manje od jednog deteta na dan. Prema ovim projekcijama, Srbija će 2050. umesto sadašnjih pola miliona mališana ispod sedam godina starosti imati 400.000, a u najpesimističnijoj varijanti – samo njih 200.000! Isto tako, procenjuje se da će dece koja pohađaju osnovnu školu za pola veka biti za petinu manje nego danas.

Sve ove brojke, naravno, opominju, ali najavljena kretanja je teško zaustaviti, jer istraživači kažu da demografska kretanja spadaju u procese veoma dugog trajanja.

Procenjuje se istovremeno da će na Kosovu i Metohiji u narednih pet decenija broj stanovnika biti povećan. Prema računicama koje je za "Politiku" svojevremeno izneo Goran Penev, iz Centra za demografska istraživanja, Kosmet bi u istom periodu mogao da ima od osamsto hiljada do 1,4 miliona stanovnika više, to jest od tri do 3,6 miliona ukupno, u odnosu na sada procenjena 2,2 miliona. Tako bi na kosmetskom veoma malom prostoru gustina stanovništva bila nekoliko puta veća nego nešto severnije, u centralnoj Srbiji i Vojvodini. Procenjuje se, s druge strane, da će i na Kosovu u narednim godinama biti još više izražena emigraciona kretanja, što odmah dovodi u pitanje maksimalističke demografske prognoze.

B. Radivojša

--------------------------------------------

Godišnje 200.000 abortusa

Reproduktivno zdravlje u Srbiji najviše ugrožava zastrašujući broj od, kako se nezvanično procenjuje, 200.000 abortusa godišnje, nasuprot samo 90.000 rođenih beba. Nasilni prekidi trudnoće i dalje su osnovni vid planiranja porodice, a situacija je još teža, jer se ne zna pouzdan broj abortusa koji se izvrši u privatnim ordinacijama.

Dakle, podaci o broju prekinutih trudnoća su iz državnih bolnica, dok iz najvećeg broja privatnih klinika i ordinacija ne stižu nikakvi podaci. Iako privatnike zakon obavezuje da prijave svaku prekinutu trudnoću, u praksi ta norma ne važi.

Međutim, statistički podaci o zvanično prijavljenim abortusima su takođe poražavajući. Naime, čak 1.459 žena sa jednim detetom u najboljem reproduktivnom periodu (od 25 do 29 godine) prekine trudnoću u toku jedne godine. Uz to i majke dvoje dece, starosti od 35 do 39 godina, ne odlučuju se za treće dete, tako da je prošle godine u ovoj kategoriji bilo čak 3.076 abortusa.

G. B.