Креда јача од рачунара

Дводневни, међународни научни скуп CAME о коришћењу рачунара у настави математике почиње сутра на Универзитету Мегатренд у Београду.

– Мало ко доводи у питање коришћење компјутера у настави математике, биологије, хемије, физике и других предмета, већ се разматра питање како то учинити на најбољи могући начин, како да се остваре најбољи ефекти учења. То у основи захтева унапређивање софтвера, задатака и наставе, што је управо тема овог симпозијума који ће уз стручњаке из Србије окупити и колеге из Норвешке, Словеније, Француске, Израела, Јапана, Америке, Јужне Африке – објашњава за „Политику” професор др Ђорђе Кадијевић са Мегатренда, који је и домаћин и организатор симпозијума. 

Упркос томе што је ово ера информатике и технолошког развоја, у основним и средњим школама у Србији и даље су доминантне креда и табла. Према истраживањима у оквиру ТИМСС студије, око десет одсто наших ученика је рекло да је повремено на часовима математике и природних предмета користило рачунар. 

– Компјутери не треба да замене ни креду, ни таблу, ни наставнике, ни уџбенике. Они само треба да се вешто и у правом тренутку „убаце” у наставу, да освеже час и градиво учине деци занимљивијим и помогну им да га лакше савладају – сматра Кадијевић.

Уколико се изузму часови информатике, како објашњава проф. др Бранислав Поповић са Природно-математичког факултета у Крагујевцу, иначе члан државне комисије за давање лиценце професорима математике у основним и средњим школама, рачунар се не користи довољно ни на адекватан начин, а многи наставници и не знају како да га употребе на часу, јер нису адекватно обучени за то. Према његовом мишљењу, рачунар не треба да се користи сваког часа, већ само у одређеним приликама. Уколико наставник не уме да осети ту ситуацију, да зна када ће рачунар предавање учинити бољим, која ће тема бити лепше обрађена уз помоћ рачунара, онда постоји опасност да се постигне контраефекат.

– Зато је потребан опрез и добра едукација, коју наши наставници нажалост не добијају ни на факултетима, нити на семинарима. Неконтролисано коришћење рачунара и калкулатора може да доведе до математичке неписмености – упозорава Поповић.

Он указује и на то да наставници ретко користе рачунар за припремање часа, што се види и на испитима за лиценцу.

Професор математике и помоћник директора Средње грађевинске школе Београд мр Томислав Стошић за „Политику” каже да у његовој школи осим у кабинету за информатику, компјутери постоје и у радионицама у којима се одвија практична настава за будуће тесаре, монтере суве градње, зидаре, керамичаре, армираче и руковаоце грађевинских машина. Реч је о програмима за потребе практичног рада. Он оцењује да би рачунарска технологија могла много више да се користи у практичној настави када би имали више оспособљених наставника. У његовој школи за сада, каже, има само четворо наставника обучених за такав вид рада.

И у Словенији је коришћење рачунара у настави математике и других предмета у развоју и зависи од школе до школе. Према речима учесника поменутог симпозијума у Београду и вође компјутерског центра на Факултету за математику и физику у Љубљани мр Матије Локара, компјутери би се у његовој земљи више користила када на матурском испиту на крају средње школе не би било забрањено коришћење рачунара. Постоје, како каже Локар, семинари за обуку наставника за примену рачунара у настави, али од самих учитеља и професора зависи да ли ће их похађати.