Све је мање ђака

У први разред основне школе кренуло је око 76.000 ђака. Последњих година приметан је све мањи број малишана у разреду, а у неким школама се смањује и број одељења. Поједини крајеви остају и без школа.

Кривац за читаву ову причу јесте смањен наталитет који, иако се мисли другачије, није карактеристика само наше државе, већ и већине европских земаља.

Због све мањег броја ученика школе су последњих година кренуле у кампању како би привукле родитеље да децу упишу баш у њихову школу. Неке школе позивају родитеље и децу из предшколских група да бораве један дан код њих, друге постављају билборде на којима позивају прваке, док су директори појединих школа направили ЦД снимке школа које остављају у вртићима да их родитељи погледају.

У Министарству просвете, међутим, кажу да су генерације које полазе у школу бројније него раније и да ће ситуација бити таква и следеће школске године.

– Прошле године имали смо 71.000 првака, а следеће године би требало да их буде 76.600 – кажу у Министарству просвете.

Не треба бити велики стручњак па закључити да је за повећање броја деце "криво" бомбардовање, јер сада у школу крећу малишани рођени 1999. и 2000. године.

Како ће бити наредних година показаће 1. септембар, али је већ сада сасвим сигурно да се неће поновити бум из педесетих година прошлог века. У Србији је, рецимо, 1953. године било око 120.000 првака. Од 1991. године број деце се смањио за 20.000, а тенденција опадања највише је присутна у Војводини и у сеоским срединама. У Београду сваке године опада број ученика у центру града, а приградске школе су пребукиране и неке од њих раде у три смене.

Како је својевремено објашњавао Вигор Мајић, заменик министра просвете и спорта у Влади Србије, током сваке од последњих 12 година рађа се мање деце него у било којој години у претходних 80 година.

– За неколико година доћи ћемо у ситуацију да се у свакој основној школи може радити у једној смени. Последица тога биће и технолошки вишак професора и учитеља – упозорава Мајић, указујући да је слична ситуација и у Хрватској, што је све последица ратова, економске деструкције и одласка пре свега младих у иностранство.

А бројке су следеће:

• Како је пре неки дан јавила Хрватска радио-телевизија, у новој школској години у клупе је село 600.000 деце, од тог броја, око 50.000 првака.

• Косовско Министарство за образовање, науку и технологију је саопштило да је 1. септембар дочекало 420.000 ученика предшколског, основног и средњошколског нивоа образовања, пренели су приштински медији на албанском језику. С друге стране, наставу на српском језику, по наставном плану и програму Министарства просвете Србије, слуша око 25.000 ђака.

• Из федералног Министарства образовања БиХ су навели да основне школе у Федерацији укупно похађа око 260.000 ученика, док у средње школе иде њих око 120.000.

• У школама у Републици Српској предвиђен је упис 11.500 првака, (основне школе још нису доставиле тачне податке уписаних), а у средњошколске клупе је село 15.039 средњошколаца.

• У Македонији је нова школска година почела за око 320.000 основаца и средњошколаца. Да и у ову бившу републику СФРЈ муче сличне бриге, говоре и подаци да је ове године 26.000 првака, а лане је било 29.956.