Sve je manje đaka

U prvi razred osnovne škole krenulo je oko 76.000 đaka. Poslednjih godina primetan je sve manji broj mališana u razredu, a u nekim školama se smanjuje i broj odeljenja. Pojedini krajevi ostaju i bez škola.

Krivac za čitavu ovu priču jeste smanjen natalitet koji, iako se misli drugačije, nije karakteristika samo naše države, već i većine evropskih zemalja.

Zbog sve manjeg broja učenika škole su poslednjih godina krenule u kampanju kako bi privukle roditelje da decu upišu baš u njihovu školu. Neke škole pozivaju roditelje i decu iz predškolskih grupa da borave jedan dan kod njih, druge postavljaju bilborde na kojima pozivaju prvake, dok su direktori pojedinih škola napravili CD snimke škola koje ostavljaju u vrtićima da ih roditelji pogledaju.

U Ministarstvu prosvete, međutim, kažu da su generacije koje polaze u školu brojnije nego ranije i da će situacija biti takva i sledeće školske godine.

– Prošle godine imali smo 71.000 prvaka, a sledeće godine bi trebalo da ih bude 76.600 – kažu u Ministarstvu prosvete.

Ne treba biti veliki stručnjak pa zaključiti da je za povećanje broja dece "krivo" bombardovanje, jer sada u školu kreću mališani rođeni 1999. i 2000. godine.

Kako će biti narednih godina pokazaće 1. septembar, ali je već sada sasvim sigurno da se neće ponoviti bum iz pedesetih godina prošlog veka. U Srbiji je, recimo, 1953. godine bilo oko 120.000 prvaka. Od 1991. godine broj dece se smanjio za 20.000, a tendencija opadanja najviše je prisutna u Vojvodini i u seoskim sredinama. U Beogradu svake godine opada broj učenika u centru grada, a prigradske škole su prebukirane i neke od njih rade u tri smene.

Kako je svojevremeno objašnjavao Vigor Majić, zamenik ministra prosvete i sporta u Vladi Srbije, tokom svake od poslednjih 12 godina rađa se manje dece nego u bilo kojoj godini u prethodnih 80 godina.

– Za nekoliko godina doći ćemo u situaciju da se u svakoj osnovnoj školi može raditi u jednoj smeni. Posledica toga biće i tehnološki višak profesora i učitelja – upozorava Majić, ukazujući da je slična situacija i u Hrvatskoj, što je sve posledica ratova, ekonomske destrukcije i odlaska pre svega mladih u inostranstvo.

A brojke su sledeće:

• Kako je pre neki dan javila Hrvatska radio-televizija, u novoj školskoj godini u klupe je selo 600.000 dece, od tog broja, oko 50.000 prvaka.

• Kosovsko Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju je saopštilo da je 1. septembar dočekalo 420.000 učenika predškolskog, osnovnog i srednjoškolskog nivoa obrazovanja, preneli su prištinski mediji na albanskom jeziku. S druge strane, nastavu na srpskom jeziku, po nastavnom planu i programu Ministarstva prosvete Srbije, sluša oko 25.000 đaka.

• Iz federalnog Ministarstva obrazovanja BiH su naveli da osnovne škole u Federaciji ukupno pohađa oko 260.000 učenika, dok u srednje škole ide njih oko 120.000.

• U školama u Republici Srpskoj predviđen je upis 11.500 prvaka, (osnovne škole još nisu dostavile tačne podatke upisanih), a u srednjoškolske klupe je selo 15.039 srednjoškolaca.

• U Makedoniji je nova školska godina počela za oko 320.000 osnovaca i srednjoškolaca. Da i u ovu bivšu republiku SFRJ muče slične brige, govore i podaci da je ove godine 26.000 prvaka, a lane je bilo 29.956.