Ако нам понуде, хоћемо „Набуко”

За Србију не би било згорег да има не само више праваца снабдевања гасом, већ и различите изворе из којих би гас стизао до наше земље. Уколико бисмо били позвани да учествујемо у овом америчко-европском пројекту изградње гасовода „Набуко”, пристали бисмо на те преговоре, потврдио је за „Политику” Душан Бајатовић, генерални директор Јавног предузећа „Србијагас”.

Иако, како каже, Србија није виђена на мапи овог гасовода није лоше да се уколико већ „Набуко” не пролази преко наше територије, једним краком повежемо с њим, будући да овим гасоводом треба да стиже гас из Каспијског мора и централне Азије.

– Уколико би имали могућност да из различитих праваца добију гас, и Србија и остатак Европе би се нашли у ситуацији да могу да га купују по конкурентнијим, тржишним ценама, што је разлог више да се о оваквим пројектима озбиљно размишља. Међутим, још увек је неизвесно да ли ће „Набуко” моћи да обезбеди довољне количине гаса за Европу, јер није новост да постоје потешкоће у проналажењу довољних количина гаса који би овај гасовод учинио атрактивним за инвестиције, поготово у време кризе – истиче Бајатовић.

За сада су извесне само испоруке из Азербејџана и то до једне трећине пројектованог капацитета, док оне велике и прижељкиване из Туркменистана и Ирана морају да сачекају боље економске околности.

Србији је у овом часу приоритет градња Јужног тока који за разлику од „Набука” има сигурне изворе гаса, као и завршетак градње подземног складишта „Банатски Двор” чиме ће се обезбедити још један правац снабдевања гасом и довољно енергента у случају нове гасне кризе, закључује Бајатовић.

Све је спремно, како каже, да се потпише уговор о оснивању заједничког предузећа за градњу „Банатског Двора”, напомињући да се очекује да влада у четвртак да зелено светло за завршетак тог посла.

– Идеја да се Србија бар једним краком прикључи „Набуку” постоји од 2005. године, дакле пре почетка приче о градњи Јужног тока, када се предлагало да се овом пројекту прикључимо цевком код Мокрина или Арада – каже за „Политику” Братислав Чеперковић, бивши саветник у Мисији Србије при Европској унији.

Будући да Јужни ток неће у земљу улазити код Ниша, постоји могућност да се Србија управо правцем Ниш–Димитровград–Дубница прикључи „Набуку” и да тако не зависи само од руског гаса.

Упитан зашто Србија није тада пристала на ову понуду, Чеперковић каже да је није одбила, већ да тада није постојала коначна верзија трасе „Набука”, али да су ствари и даље на столу. Било би добро да званичници Србије од Европске уније затраже разговор на ову тему и покушају да Србију уведу и у овај гасни прстен.

Оно што је врло важно и за регион и за Србију јесте да очигледно расте свест о потреби снабдевања из више извора и праваца, о потреби међусобног умрежавања и солидарности у испорукама гаса, закључује он.

–Украјинско-руски односи у области гаса су далеко од постављања на стабилне ноге,те је логично да државе траже решења да спрече могуће нове несташице гаса. Зато за Србију у овом часу није више важно ни да ли ће се краком повезати с „Набуком” или Јужним током, већ да има алтернативу. Какву год – категорична је Зорана Милановић-Михајловић, бивша саветница за енергетику вицепремијера Мирољуба Лабуса. – Брига Србије није брига ЕУ да ли ће гас добијати из Русије или Азербејџана, већ да га има у довољним количинама и у сваком тренутку. Не треба пренебрегнути чињеницу да ће „Набуко” покривати тек три одсто потрошње ЕУ, док Русија гасом покрива четвртину укупних потреба. Који ће пројекат коначно заживети – Јужни ток или „Набуко” зависиће од тога ко ће први забости ашов у земљу.

Јасна Петровић 

--------------------------------------------------------

Бугарски мораторијум не успорава Јужни ток

Милан Будимир, задужен за односе с јавношћу у Министарству енергетике, потврђује да се надају да ће Бугарска и после захтева њиховог премијера Бојка Борисова да се замрзну сви велики енергетски пројекти са Русијом, међу којима је и изградња гасовода Јужни ток остати доследна потписаним уговорима чија ће реализација донети корист свим државама кроз које тај магистрални гасовод треба да прође.

Израда физибилити студије тече по плану и за сада немамо никаквих информација да долази до застоја у планираној реализацији пројекта Јужни ток, каже Будимир.

-------------------------------------------------------

„Набуко” у предности у односу на Јужни ток

Москва – Потписивањем међународног уговора о гасоводу „Набуко”, Европска унија је „у предности” у односу на Русију, оценила је руска штампа.

Уговор који су у Анкари потписале четири европске земље и Турска конкурент је руско-италијанском пројекту Јужни ток. 

„У утакмици између ’Набука’ и Јужног тока, ЕУ је у предности”, пише економски лист „Ведомости”. „’Набуко’ је неизбежан и у очигледној је предности у односи на Јужни ток пошто има подршку скоро целе Европе... Јужни ток, пројекат „Гаспрома”, не може да се похвали таквом подршком”, пише дневник „Комерсант”.

Лист „Комсомолска правда” оценио је да је споразум о изградњи гасовода „Набуко” нанео ударац енергетској политици Русије.

Бета-АФП

----------------------------------------------------

Гасовод Бугарске и Грчке

Софија – Бугарска и Грчка јуче су потписале меморандум о изградњи гасовода који ће повезати гасну мрежу две земље и Бугарској обезбедити један додатни извор гаса за случај да се обуставе испоруке руског гаса преко Украјине.

Гасовод дужине око 100 километара повезаће град Хасково, на југу Бугарске, и град Комотини на северу Грчке.

Представник италијанске компаније „Едисон”, која учествује у пројекту, казао је да ће гасовод почети да функционише пуним капацитетом 2012. године.

Процењује се да ће изградња коштати 120 милиона евра, а делимично ће је финансирати Европска унија.

Меморандум су потписали Бугарски енергетски холдинг, предузеће ИГ „Посејдон”, чији је власник грчка компанија ДЕПА и италијански „Едисон”.

Током гасне кризе у јануару ове године, када је због прекида испорука руског гаса Украјини снабдевање Европе тим енергентом било поремећено, испоставило се да је Бугарска једина земља која није директно повезана са гасним мрежама суседних земаља.

Грчка је тек последњих дана гасне кризе почела да испоручује Бугарској 2,5 милиона кубних метара гаса дневно, такозваним транзитним гасоводом којим се транспортује руски гас од Бугарске ка Грчкој и Турској.

Бугарска планира да у Грчкој изгради терминал за течни гас, а намерава и да повеже свој систем дистрибуције гаса са румунским, прошири складиште „Чирен”, на северу земље, и изгради ново складиште гаса.

-----------------------------------------------------------

Русија није забринута због „Набука”

Москва – Русија није забринута због тога што је склопљен споразум о изградњи гасовода „Набуко”, али сматра да се тај пројекат користи у политичке сврхе, изјавио је агенцији Интерфакс извор из Министарства иностраних послова Русије. „Руска страна је мирно прихватила потписивање споразума 13. јула у Анкари”, казао је представник руске дипломатије. Споразум су потписали Турска и четири чланице Европске уније – Бугарска, Румунија, Мађарска и Аустрија.

Извор Интерфакса је упутио критике на рачун „Набука”, који би требало да смањи енергетску зависност Европе од Русије.

Он је истакао да нема сигурних извора гаса за „Набуко” и оценио да се тај пројекат користи у политичке сврхе. „Сматрамо да је изградња тог гасовода неоправдано политизована”, казао је он и додао да Русија сматра да „пројекти за транспорт гаса не би требало да буду утемељени на геополитичким основама, већ на економској логици, што још није случај са ’Набуком’”.

Бета

--------------------------------------------------------

Озбиљни изазови и поред „Набука”

Лондон – Потписивање споразума у Анкари између Турске и пет чланица Европске уније о изградњи гасовода „Набуко” је зрачак сунца кроз облаке европске енергетске стратегије, пред којом су и даље врло озбиљни изазови, као што је нерешено питање снабдевача гасом, пише лондонски „Фајненшел тајмс”.

Лист оцењује да Туркменистан лако може да окрене леђа Европи и окрене се Русији, за потребе њеног гасовода.

За Иран, Ирак и Азербејџан се такође тешко може рећи да су безбедни снабдевачи. Иако оптимисти тврде да ће се извори створити сами од себе када „Набуко” буде изграђен, безбедносни ризици би лако могли да одврате приватне инвеститоре. Споразум из Анкаре би се у том случају претворио у празно слово на папиру, што би био пораз за ЕУ, наводи „Фајненшел тајмс”.

Лист констатује да није у питању само јефтин гас – прошла зима разбила је европске илузије о ослањању на добру вољу Русије као снабдевача.

Осим алтернативних извора енергије, укључујући и изградњу више постројења за прераду течног гаса, допремљеног са разних страна, за Европу је можда најважније успостављање јединствене енергетске инфраструктуре и тржишта, које би било отпорније на нечију одлуку да заврне славине.

Прави тест за „Набуко” је напор Европе да коначно буде јединствена у енергетској области, преноси Радио Би-Би-Си.

Један од лидера је на потписивању споразума у Анкари позвао на више „прагматизма”, а мање „геополитике”. Када је у питању енергија, геополитика је нешто што ниједан прагматичан политичар не би смео да игнорише, пише „Фајненшел тајмс”.

Фонет