Oчеви Европе: Димитрије Митриновић

Ове године навршило се 120 година од рођења Димитрија Митриновића (1887–1953), филозофа, песника, теоретичара уметности и књижевности, човека који је 40 година свог живота  посветио остварењу идеје Европске уније, јединству духовног простора  и европске интелигенције. Почев од 1913. када је отишао у Минхен, као и током свог живота и деловања у Енглеској (1914–1953), он је истрајно радио на том пројекту. Професор Душан Пајин одржао је овим поводом крајем прошле недеље предавање у Библиотеци града, а Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" из Београда представиће у фебруару наредне године изложбу посвећену Димитрију Митриновићу, који је овој установи завештао своју библиотеку од око 2.000 књига.

У нашој средини име Димитрија Митриновића није довољно афирмисано. Понегде се описује и као мистик, пророк, шпијун... Познате су студије Душана Пајина, један темат часописа "Дело", књига "Догма и утопија Димитрија Митриновића" Предрага Палавестре (Завод за уџбенике и наставна средства), "Трећа сила" (Градац). Личности Димитрија Митриновића посвећен је и нереализовани сценарио Владислава Бајца касније преточен у роман "Црна кутија".

Душан Пајин открио је Димитрија Митриновића пре 35 година, видевши његове екслибрисе на књигама о филозофији истока које је читао у Универзитетској библиотеци.

Аријска Европа

Пре три године у Београду је основан и Центар за верску толеранцију и хуманизам који носи Митриновићево име, а Душан Пајин је иницијатор предлога Скупштини града Београда да се подигне и спомен обележје пиониру идеје о уједињеној Европи.

Димитрије Митриновић рођен је у Босни и Херцеговини у месту Доња Поплата. Био је активан члан Младе Босне, али оног њеног дела који је сматрао да би требало учинити све да би се спречило избијање Првог светског рата. Као уредник сарајевске "Босанске виле" објављивао је прве песме Црњанског и Андрића.

Димитрије Митриновић запутиће се 1913. године у Минхен код Хајнриха Велфина, чувеног историчара уметности, да ради докторску тезу о модерној уметности. У Немачкој се повезује са групом интелектуалаца међу којима су и Ерих Гуткинд и Василиј Кандински и приближава се групама као што су Савез крви и  Плави јахач. Савез крви или Кружок форте окупљао је  европске интелектуалце као што су Фредерик ван Еден, Мартин Бубер, Пабло Пикасо, француски писац и нобеловац Ромен Ролан, амерички писац Аптон Синклер. Њихова мисија била је окупљање европских интелектуалаца и покретање часописа "Аријска Европа", са коначном идејом да се спречи оно што ће се нажалост догодити – Први светски рат. Циљ око кога  се окупљала европска интелигенција назван је "Ка будућем човечанству преко аријске Европе". Под термином "аријски" они нису заступали никакву расистичку тезу, него су имали у виду позитивно културно наслеђе европске интелигенције.

Димитрије Митриновић израдио је 1914. платформу покрета "Независна Европа" у којој између осталог пише:

– Будућност човечанства не може се стварати слепим историјским и судбинским инстинктима, кроз светске ратове који су у припреми на свим странама;

– Народи Европе требало би да створе заједничко братство са Западним и Јужним Словенима, као и Русима... са Мађарима, Финцима и Јеврејима;

– Ново човечанство само ће себе креирати кроз унију европских република...

Идеје Димитрија Митриновића и интелектуалаца окупљених око "Независне Европе" разликовале су од идеја његовог савременика  Томажа Масарика, који је 1915. године отишао у Лондон и тамо  сарађивао у недељнику "Нова Европа". Тамо нису пласиране идеје о  унији европских република, већ оне које су се односиле на то како би требало уредити Европу после очекиваног распада Аустроугарске, у смислу формирања нових националних држава.

У лето 1914. Митриновић са српским пасошем напушта Немачку и прелази у Велику Британију.

Дружење са  Тином Ујевићем

Ратне године су мање познати период у његовој биографији. Био је тада активан на организацији једне изложбе Мештровићевих дела у вези са јужнословенским темама, а у литератури се спомиње и комуникација са Тином Ујевићем у време када је и овај песник лутао по Европи.

После Првог светског рата Димитрије Митриновић почиње да сарађује у часопису "The New Age", чији је један од уредника био и нобеловац Џорџ Бернард Шо. У својим написима српски интелектуалац афирмише питања у вези са улогом науке, политичког ума и воље, заступа став да ствари не буду препуштене пукој сили, а проблеми човечанства слепoј судбини. Указује и на европски колонијализам као знак одсуства одговорности и као сметњу идеји уједињења Европе коју и даље заступа.

Када говори о аријском ентитету он мисли на Европу која ствари не препушта сили него покушава да их реши на разуман начин.

Односе Европе према црној и жутој раси  дефинише као "инстинктивне", а самим  тим као "неинтелигентне и неевропске". "Ропство је била задесна судбина црне расе где год је долазила у додир са још увек инстинктивним белима људима", пише Митриновић.

– Митриновић је у Енглеској настојао да у јавности промовише европске мислиоце тог времена – Адлера, Хусерла, Штајнера, представнике такозваног бечког круга. Држао је предавања о источним филозофијама и авангардним токовима европске уметности, а 1927. године основао је Друштво "Алфред Адлер" ради промоције његових идеја у Енглеској. Истовремено,  покушавао је да разбије енглески изолационизам и да повеже европску и британску интелигенцију. Почетком тридесетих година Димитрије Митриновић у Енглеској оснива групу Нова Европа и истоимено гласило. Тадашњи проглас ове групе садржи начела која су и данас кључна за Европску унију – каже Душан Пајин.

На фаталну улогу коју ће Немачка имати у Европи указивао јe у часопису "New Britain Weekly" 1933. године.

Касније, после завршетка Другог светског рата, и Черчил ће потврдити оно о чему је Нова Европа говорила још почетком тридесетих, о колонијалној политици Британије, као лошем решењу  у односу на уједињавање са Европом.