Куће „на дивље” брже до дозволе

Легализација објеката саграђених до 2003. године биће драстично олакшана када буде усвојен Закон о уређењу простора, грађевинском земљишту и изградњи. Пошто за досадашњи лош учинак легализације треба кривити мањкавост техничке и правне документације грађана и недостатак урбанистичких планова локалних самоуправа, скупе тарифе, држава је одлучила да драстично среже услове и убрза процедуру. Али, осим што ће пристати на ниже критеријуме, република је решена да притегне општине и градове да се боље организују док је власницима понуђена последња шанса – ако ни сада не буду желели или могли да озаконе објекте, грађевински инспектори, који ће добити шира овлашћења, мораће да позову багере.

Колико места ће можда захтевати такву интервенцију – знаће се за два дана, када општине доставе градоначелнику Драгану Ђиласу извештаје о броју пријава за легализацију објеката мањих од 800 квадрата, који су у њиховој надлежности. Пошто општине нису имале обавезу да шаљу такве извештаје у јединствену евиденцију, што ће им бити наложено тек новим законом, шест година након што је омогућена легализација само се нагађа колико бесправно саграђених објеката постоји у Београду. Ако се може ослонити на процене, у главном граду без дозволе је сазидано око 300.000 грађевина, од којих је озакоњено мање од пет одсто. Половина власника није ни пријавила „дивље” објекте.

Према речима Александре Дамњановић-Петровић, помоћнице министра животне средине и просторног планирања, закон прописује масовно озакоњење објеката подигнутих до 2003. године, али поставља и услове испод којих се не може ићи.

– Техничка документација биће драстично смањена, као и цена. За грађане који су за своје потребе градили куће, не веће од 100 квадрата, законом ће бити прописани критеријуми за утврђивање накнаде. Она ће бити знатно нижа него за остале категорије, јер је у највећем броју случајева реч о људима који су тако обезбедили кров над главом. Те особе биће дужне да доставе технички извештај који потврђује да су испуњени минимални услови за коришћење и доказ о праву својине или закупа на грађевинском земљишту – објашњава Александра Дамњановић-Петровић.

Осим техничке документације, да би озаконили породичне куће или станове власници ће имати рок од шест месеци када ступи закон на снагу да поднесу и фотографије објекта, доказе о уплати административне таксе и накнаде за уређење грађевинског земљишта.

Премда је спремна да делимично попусти у легализацији, држава ће посредно отежати препродају станова који задовољавају само минималне грађевинске пропозиције. Власници станова и кућа које су градили несавесни инвеститори можда ће успети да добију употребну дозволу и легализују своје домове, али је питање да ли ће моћи да их уновче.

– За све објекте који буду легализовани по овом закону биће забележено да је право својине стечено у поступку легализације. То ће бити упозорење будућим купцима да због прихватања минималних техничких услова држава не гарантује за стабилност и безбедност тих објеката – каже Александра Дамњановић-Петровић.

Република неће дозволити да буду озакоњени објекти подигнути на клизиштима и мочварним земљиштима, јавним површинама, магистралним топловодима и гасоводима, близу водоизворишта, у зонама заштите природних и културних добара. За заштиту свог власништва држава ће се постарати и нарочито олакшаном процедуром легализације комуналне инфраструктуре, локалних путева и магистралних саобраћајница, које је, као и многи неодговорни приватни предузетници, градила без дозвола. Али, без обзира што им је понуђена још једна прилика, особе у локалним самоуправама и јавним предузећима, одговорне што папири нису на време прибављени, морају у року од шест месеци да поднесу захтев за легализацију или би могли сносити оштре санкције.

Локалне самоуправе ће нови закон о уређењу простора, грађевинском земљишту и изградњи задужити да за 24 месеца донесу два обавезна планска документа за своју територију, без којих се и није знало који објекти смеју да се граде, те је власницима било немогуће да их озаконе. Уместо да као досад отежу процедуру, оне ће имати рок од 15 дана да прихвате или одбаце пријаву за легализацију уколико она садржи сву документацију.

Закон ће општине и градове обавезати и да проследе податке о грађевинама које су бесправно сазидане после 2003. године како би оне биле евидентиране. Посебним законом о легализацији биће прописано да ли ће и оне моћи да буду озакоњене или ће све бити уклоњене. Само у Београду, груба је процена, таквих објеката има око 50.000. Ђилас је затражио да се и њима омогући легализација о чему ће разговарати са министром Оливером Дулићем.

Д. М. – В. В.