Успешан „лет” на Марс

„Руски инжењери разбили су црвени воштани печат и шесторица мушкараца коначно су изашла из привидног космичког брода, после укупно 105 дана изолације”, објавила је у уторак агенција АП, преносе светски медији. Изласком „космонаута”, који су током последња три месеца симулирали лет на Марс, завршена је још једна фаза пројекта „Марс-500”, који би требао да помогне стручњацима да установе могуће психолошке и медицинске проблеме током дуготрајних свемирских летова.

Симулација мисије, коју су светски медији назвали „екстремном верзијом Великог брата”, завршила се јуче тачно у 14 часова по московском времену. Убрзо су чланови међународне посаде (изабрани на конкурсу на који се пријавило 6.000 кандидата) изашли из затвореног металног контејнера, у којем су се налазили од 31. марта, потпуно изоловани и без могућности комуникације са спољним светом. Добро расположени, „космонаути” су се постројили у Институту за проучавање медицинско-биолошких проблема Руске академије наука (РАН), а командант посаде космонаут Сергеј Рјазански рапортирао је да је „експеримент успешно обављен”.

Међународну екипу поред Рјазанског чинила су још три представника Русије, космонаут Олег Артемјев, лекар Алексеј Баранов и стручњак за спорт Алексеј Шпанков, Немац Оливер Кникел, војни инжењер, и Француз Сирил Фурније, пилот. Сви они су, за плату од 15.000 евра, добровољно пристали да симулирају путовање на Марс, а све у циљу прикупљања научнотехничких информација које ће помоћи организацију стварног лета на Црвену планету.

„Успешно смо окончали нашу мисију. Ово је заиста велики успех на који сам веома поносан. Надам се да ће научни докази које смо током последњих месеци прикупили помоћи стручњацима да успешно организују праву експедицију на Марс”, истакао је специјално за веб-сајт Европске свемирске агенције (ЕСА) Оливер Кникел.

Током експеримента, који су заједнички организовали РАН и ЕСА, научници су испитивали психичке способности посаде, њихово реаговање на изолацију и да ли људи постају клаустрофобични током тако дуготрајне изолације. Поред тога, испитивано је и колико је посада у стању да се избори са стресним ситуацијама (будући да су њихови задаци били идентични онима у стварним мисијама).

Између осталог, посада је морала да се у критичним ситуацијама избори са „проблемима” у комуникацији. Наиме, учесници су комуницирали са Земљом са закашњењем од 20 минута, колико је потребно да електромагнетни таласи пређу од Марса до Земље. Истовремено, да се неко од њих шесторице пре времена одлучио да напусти импровизовани свемирски брод, то би у стварности значило – његову смрт.

Иначе, „Марс-500” представља само један део из серије огледа за имитацију летова на Црвену планету. Светски медији и стручњаци већ сада са нестрпљењем очекују главни експеримент, заказан за почетак 2010. године, током којег ће нова шесточлана посада 520 дана бити затворена у исти метални контејнер – привидни космички брод (временски, толико траје прави лет до Марса). И овај следећи „лет” на удаљену планету заједнички ће организовати РАН и ЕСА.

Љ. М. – Р. Ш.

-----------------------------------------------------------

Први покушај мисије – не тако успешан

Успешно окончан пројекат „Марс-500” светским медијима је послужио да јавност подсете на сличну „мисију” која није била ни приближно тако успешна.

Руски РАН организовао је експеримент пре тачно десет година, али је он завршен правим скандалом, наводи агенција АП. Наиме, након што је „мисија” завршена 1999. године, у јавност је процурила информација да се жена, члан посаде из Канаде, пожалила како ју је „насилно пољубио” руски капетан, а навела је и да су се друга два члана посаде из Русије „жестоко потукла”.

Међутим, руски званичници су читав инцидент заташкали изјавом да су „стрес и културне разлике” главни кривци за догађаје током „лета”.

Р. Ш.