Радост првог плача

Прича о борби са "белом кугом" у Србији одавно је постала део сваке политичке кампање, али не и стварност нашег друштва.

Иако у просеку брачни пар у Србији има 0,9 деце, државна помоћ кроз родитељски додатак за друго, треће и четврто дете, уведен од 1. јуна 2002. године, не значи много јер се исплаћује у 24 једнаке месечне рате. Кад принова стигне у кућу рате не помаже много, јер се за бебу штошта мора да набави одједном, а за први пакет најнеопходнијих потрепштина за новорођенче ваља одвојити око 40.000 динара.

Прво дете које је претходним законом о финансијској помоћи породицама са децом било прескочено сада једнократно добија 20.000 динара. За друго дете родитељски додатак је 76.981 динар или по 3.207 у 24 рате. За треће 138.560 (рата 5.773), а за четврто 184.745 (рата 7.697).

Без обзира на прошлогодишњи предлоге, приликом измена закона, током породиљског одсуства које и даље траје годину дана добија се плата у износу 100 одсто. Ипак, Законом о здравственом осигурању је прописано да се од 1. јануара ове године за трудничко боловање исплаћује надокнада у висини 65 одсто плате. Труднице које нису запослене немају ову врсту подршке.

Иако је скраћивање трудничког боловања непопуларна мера, у односу на неке много богатије земље од наше, можемо да се похвалимо прилично дугим "породиљским стажом". Код нас он траје годину дана и плаћа се 100 одсто, а у Аустрији и Белгији породиљско одсуство је 16 недеља, и за то време породиља прима 82 одсто плате. У Канади породиљско је 15 недеља, а надокнада 55 одсто. У Финској породиља са посла одсуствује три месеца, а за то време прима 80 одсто плате.

Последњих година број рођених у Србији, не рачунајући Космет, усталио се на око 78.000. У истом периоду на Космету је дошло до пораста броја рађања са 35.000 на 55.000 годишње.

Да проблем буде још компликованији, и природа се побринула да долазак на свет не буде ни једноставан ни лак. У прилог томе сведочи податак да се код идеално здравих партнера дешава да само двадесет одсто њих успе у првом покушају да оствари родитељски сан. Ипак, много значајнији проблем у борби са падом наталитета у Србији јесте то да безмало 45 одсто трудница има више или мање изражен поремећај тока трудноће. Уз то иде и учесталост спонтаних побачаја на нашим просторима – као и у свету, она износи од 10 до 15 одсто, а превремених порођаја је од осам до 10 одсто.

Чак осам одсто трудница у Србији има проблеме са високим крвним притиском, а сваку двадесету мучи поремећај гликозне хомеостазе, док се аномалија фетуса јавља у два до три одсто случајева. Проблем представљају и намерни прекиди трудноће. Колико је репродуктивно здравље у Србији угрожено говори застрашујућа чињеница да око 17 одсто парова има проблем са стерилитетом.

Финансијски моменат последње две деценије постао је за већину младих парова пресудан у планирању породице. Млади у најбољем репродуктивном добу суочавају се са чињеницом да у здравственом фонду нема довољно новца ни за остваривање свих медицинских права, која подразумевају лекове и лечење, а камоли за исплату иоле пристојних надокнада за трудничка боловања. Економска ситуација је неминовни и јак аргумент у одлучивању сваке жене у Србији да ли ће бити мајка. Уколико жели да избегне огромне гужве у државним здравственим установама или има неки здравствени проблем који изискује додатне анализе, будућа мајка мора да има и дубок џеп.

На пример, један ултразвучни преглед стаје око 40 евра, док преглед најсавременијим апаратима који приказују тродимензионалну слику бебе може коштати и више. Класични гинеколошки преглед је од 1.200 до 2.500 динара, а свакако најскупља анализа јесте провера плодове воде која стаје 24.000 динара. У све ове званичне трошкове не улазе сва неопходна "чашћавања", као и неопходне припреме за новог члана породице.

Трачак наде даје Народна канцеларија председника Републике која подржава локалне самоуправе у пружању финансијске помоћи свим трудницама, запосленим и незапосленим, како би се иоле помогло повећање наталитета у Србији.

Поводом подршке Народне канцеларије предлогу Скупштине Војводине да се измени Закон о здравственом осигурању и повећа накнада за боловање у трудноћи, из Министарства здравља подсећају да када се у 2005. години јавно расправљало о том закону није било оваквих предлога. Према мишљењу из Министарства здравља, то значи да није било жеље да се озбиљно учествује у расправи, како би закони били што бољи.

Тако младим паровима остаје само да се надају да ће честа прича о правој борби против беле куге једног дана и уродити плодом, а не представљати само демагошко скупљање политичких поена.

---------------------------------

Лечење стерилитета

Негативној стопи наталитета у Србији, осим бројних прекида трудноће и лоше популационе политике, у великој мери доприноси све чешћи стерилитет, како код мушкараца, тако и код жена. Сматра се да у Србији постоји око 250.000 до 300.000 парова са проблемом инфертилитета, при чему у лечењу морају да учествују оба партнера, без обзира на то да ли је здравствени проблем код жене или мушкарца.

Када је у питању партнерска неплодност, у 30 одсто случајева узрок је мушки стерилитет, о коме се скоро и не размишља.

Лечење стерилитета веома је скупо (минимум око 1.000 евра). У 2006. години држава ће за 1.000 парова који се лече од неплодности обезбедити финансирање вантелесне оплодње у износу 100 одсто трошкова.