Radost prvog plača

Priča o borbi sa "belom kugom" u Srbiji odavno je postala deo svake političke kampanje, ali ne i stvarnost našeg društva.

Iako u proseku bračni par u Srbiji ima 0,9 dece, državna pomoć kroz roditeljski dodatak za drugo, treće i četvrto dete, uveden od 1. juna 2002. godine, ne znači mnogo jer se isplaćuje u 24 jednake mesečne rate. Kad prinova stigne u kuću rate ne pomaže mnogo, jer se za bebu štošta mora da nabavi odjednom, a za prvi paket najneophodnijih potrepština za novorođenče valja odvojiti oko 40.000 dinara.

Prvo dete koje je prethodnim zakonom o finansijskoj pomoći porodicama sa decom bilo preskočeno sada jednokratno dobija 20.000 dinara. Za drugo dete roditeljski dodatak je 76.981 dinar ili po 3.207 u 24 rate. Za treće 138.560 (rata 5.773), a za četvrto 184.745 (rata 7.697).

Bez obzira na prošlogodišnji predloge, prilikom izmena zakona, tokom porodiljskog odsustva koje i dalje traje godinu dana dobija se plata u iznosu 100 odsto. Ipak, Zakonom o zdravstvenom osiguranju je propisano da se od 1. januara ove godine za trudničko bolovanje isplaćuje nadoknada u visini 65 odsto plate. Trudnice koje nisu zaposlene nemaju ovu vrstu podrške.

Iako je skraćivanje trudničkog bolovanja nepopularna mera, u odnosu na neke mnogo bogatije zemlje od naše, možemo da se pohvalimo prilično dugim "porodiljskim stažom". Kod nas on traje godinu dana i plaća se 100 odsto, a u Austriji i Belgiji porodiljsko odsustvo je 16 nedelja, i za to vreme porodilja prima 82 odsto plate. U Kanadi porodiljsko je 15 nedelja, a nadoknada 55 odsto. U Finskoj porodilja sa posla odsustvuje tri meseca, a za to vreme prima 80 odsto plate.

Poslednjih godina broj rođenih u Srbiji, ne računajući Kosmet, ustalio se na oko 78.000. U istom periodu na Kosmetu je došlo do porasta broja rađanja sa 35.000 na 55.000 godišnje.

Da problem bude još komplikovaniji, i priroda se pobrinula da dolazak na svet ne bude ni jednostavan ni lak. U prilog tome svedoči podatak da se kod idealno zdravih partnera dešava da samo dvadeset odsto njih uspe u prvom pokušaju da ostvari roditeljski san. Ipak, mnogo značajniji problem u borbi sa padom nataliteta u Srbiji jeste to da bezmalo 45 odsto trudnica ima više ili manje izražen poremećaj toka trudnoće. Uz to ide i učestalost spontanih pobačaja na našim prostorima – kao i u svetu, ona iznosi od 10 do 15 odsto, a prevremenih porođaja je od osam do 10 odsto.

Čak osam odsto trudnica u Srbiji ima probleme sa visokim krvnim pritiskom, a svaku dvadesetu muči poremećaj glikozne homeostaze, dok se anomalija fetusa javlja u dva do tri odsto slučajeva. Problem predstavljaju i namerni prekidi trudnoće. Koliko je reproduktivno zdravlje u Srbiji ugroženo govori zastrašujuća činjenica da oko 17 odsto parova ima problem sa sterilitetom.

Finansijski momenat poslednje dve decenije postao je za većinu mladih parova presudan u planiranju porodice. Mladi u najboljem reproduktivnom dobu suočavaju se sa činjenicom da u zdravstvenom fondu nema dovoljno novca ni za ostvarivanje svih medicinskih prava, koja podrazumevaju lekove i lečenje, a kamoli za isplatu iole pristojnih nadoknada za trudnička bolovanja. Ekonomska situacija je neminovni i jak argument u odlučivanju svake žene u Srbiji da li će biti majka. Ukoliko želi da izbegne ogromne gužve u državnim zdravstvenim ustanovama ili ima neki zdravstveni problem koji iziskuje dodatne analize, buduća majka mora da ima i dubok džep.

Na primer, jedan ultrazvučni pregled staje oko 40 evra, dok pregled najsavremenijim aparatima koji prikazuju trodimenzionalnu sliku bebe može koštati i više. Klasični ginekološki pregled je od 1.200 do 2.500 dinara, a svakako najskuplja analiza jeste provera plodove vode koja staje 24.000 dinara. U sve ove zvanične troškove ne ulaze sva neophodna "čašćavanja", kao i neophodne pripreme za novog člana porodice.

Tračak nade daje Narodna kancelarija predsednika Republike koja podržava lokalne samouprave u pružanju finansijske pomoći svim trudnicama, zaposlenim i nezaposlenim, kako bi se iole pomoglo povećanje nataliteta u Srbiji.

Povodom podrške Narodne kancelarije predlogu Skupštine Vojvodine da se izmeni Zakon o zdravstvenom osiguranju i poveća naknada za bolovanje u trudnoći, iz Ministarstva zdravlja podsećaju da kada se u 2005. godini javno raspravljalo o tom zakonu nije bilo ovakvih predloga. Prema mišljenju iz Ministarstva zdravlja, to znači da nije bilo želje da se ozbiljno učestvuje u raspravi, kako bi zakoni bili što bolji.

Tako mladim parovima ostaje samo da se nadaju da će česta priča o pravoj borbi protiv bele kuge jednog dana i uroditi plodom, a ne predstavljati samo demagoško skupljanje političkih poena.

---------------------------------

Lečenje steriliteta

Negativnoj stopi nataliteta u Srbiji, osim brojnih prekida trudnoće i loše populacione politike, u velikoj meri doprinosi sve češći sterilitet, kako kod muškaraca, tako i kod žena. Smatra se da u Srbiji postoji oko 250.000 do 300.000 parova sa problemom infertiliteta, pri čemu u lečenju moraju da učestvuju oba partnera, bez obzira na to da li je zdravstveni problem kod žene ili muškarca.

Kada je u pitanju partnerska neplodnost, u 30 odsto slučajeva uzrok je muški sterilitet, o kome se skoro i ne razmišlja.

Lečenje steriliteta veoma je skupo (minimum oko 1.000 evra). U 2006. godini država će za 1.000 parova koji se leče od neplodnosti obezbediti finansiranje vantelesne oplodnje u iznosu 100 odsto troškova.