Нишки графити

Са жељом да приближи лепоту и раскош царског Ниша, родног места Константина Великог, Љуба Марковић је почео да прави оно што овај град – у којем је и сам рођен – до тада још није имао: суптилно упаковане, романтичне и носталгичне симболе нишког краја кроз векове, у различитим форама, форматима и намени.

Мада по образовању правник, „хлеб” је дуго зарађивао у својој штампарији, као приватни предузетник. Деведесетих година сад већ минулог века био је принуђен да је затвори као неисплативу и тако практично остао без посла. За човека од иницијативе, какав је, крај једног, значио је само почетак другог посла. Чим је, сасвим случајно, код тадашњег градоначелника видео стару мапу са цртежима Ниша, било му је јасно чему ће се убудуће приклонити. Тим пре што воли овај град, и што, кад негде оде, једва чека да се врати. Ту је завршио школу, играо кошарку, тренирао џудо, дружио се, лумповао у нишким кафанама... Био је одушевљен својом идејом и одмах је заронио дубоко у богату историју града.

Ситнице вредне пажње

(/slika2)– Истраживањем сам обухватио период од 75. године пре нове ере до Другог светског рата. Пошто нисам наишао на разумевање у Удружењу „Стари Ниш”, отишао сам у завичајно одељење Народне библиотеке, узео предратне нишке новине, старе списе и књиге, па их читао лист по лист. Годину дана сам копао по тим документима. Уз много љубави, пара и одрицања, јер сам због тога чак и породицу запоставио, у својој малој радњи за издавачку делатност „Нишки графити” полако сам стварао колекцију вредну пажње, привлачну и историографски, и естетски. Ангажовао сам врсне сликаре, графичаре, иконописце, историчаре, текстописце, књиговесце, гравере... Кренуо сам од једне старе мапе и за протеклих осам година стигао до осамдесет уникатних чувара нишке баштине. Али, ту није крај. Ко зна шта ћу још пронаћи што ћу желети да прикажем – истиче наш домаћин.

Разгледнице, шоље, послужавници, сатови, подметачи, марке, кутије за папириће, акварели, албуми за слике, календари (од Музеја Новог Сада за прошлу и ову годину добио је признање за најлепши календар), ведуте, публикације... само су део његове богате понуде која приказује Ниш кроз векове. Док погледом пребира по уредно сложеним примерцима, којима су полице на зидовима одавно постале тесне, покушава да нам помене бар оно што сматра најзначајнијим, почев од Христовог монограма, главе цара Константина у бакру и отиска печата Наиса из трећег века, најстаријег сачуваног (који се налази у Лондону) па до кратких прича из 60 нишких махала, на српском и енглеском језику.

Едиција Ниша обишла свет

Раритетне књиге о Нишу, ручно израђене на паусу, у кожном повезу, посебно издваја и с поносом показује.

(/slika3)– Углавном су ограниченог тиража који не прелази сто примерака. Сваки има сертификат, свој број. Такви репрезентативни примерци поклањају се у посебним приликама, угледним личностима. Редовно их купују нишки Музеј, Туристичка организација, Културни центар, Универзитет и, наравно, наши људи који живе у „белом свету”.

Са тим изузетним издањима Љуба је освојио све континенте. Неретко их и лично дарује (на пример, председнику Румуније) а са посебном радошћу понеки примерак спакује у кофер деци сваки пут кад пођу на такмичење у иностранство. Тамо се, каже, истичу сјајним резултатима. Прошле године нишки млади физичари су освојили прво место, па нека се по поклону зна одакле су!

У вези с тим испричао нам је анегдоту:

– Једну такву едицију Ниша дао сам најмлађем кумчету кад је пошао у Беч на студије, да му се нађе кад оде у посету Министарству иностраних послова Аустрије. На нашој граници „скину” га из аутобуса као сумњивог и почне убеђивање. „Пријатељу, одакле теби ово?“

„Кум ми дао.“

„Ма, ово је стара књига!“

„Ма, није.“

– Јесте, није, јесте, није... Једва су му поверовали да је издата 2006. године и пустили га да прође. Кад је стигао у Беч, књигу је предао једној службеници Министарства, али она није хтела да је прими док није проверила њену старост. После се није одвајала од ње! Ишла је од канцеларије до канцеларије и показивала је колегама. Сигурно је она добила много скупље поклоне, али је знала да цени и овакве вредности. То ми је највећи комплимент – поносан је овај Нишлија.