Гори, гори, моја госпођице

Млађа и старија женска екипа Добровољног ватрогасног друштва „Савски венац” управо је на путу за Остраву у Чешкој, где се, од 19. до 26. јула одржава Европска ватрогасна олимпијада. Будући да је мушка екипа подбацила на градском такмичењу, ове даме су кренуле да осветлају образ ни мање ни више него – златом. То им је сан зато што је старија женска екипа са Олимпијаде у Финској 2001. донела сребро, а са оне 2005. у Вараждину иста та екипа и мушка донеле су две бронзане медаље, тако да још једино злато недостаје овом ватрогасном друштву.

Није, заправо, све у медаљама, али јесте у развијању спортског и такмичарског духа, у постизању одређеног нивоа дисциплине, а највише у дружењу. Током припрема за такмичења, када су обуке знатно чешће него иначе, на терену око Старог сајмишта или испод Бранковог моста нађу се истовремено девојке, момци, жене, војници, пионири, командири... углавном обучени у јаркоцрвене комбинезоне и са жутим шлемовима на глави. Дирљива је та њихова озбиљност у слушању заповести командира, ужурбаност и све те радње које обављају као да је прави пожар у питању. Првих година су то такозване суве вежбе, онако кобајаги, али се касније црева, било преко пумпе, из ватрогасног возила или хидранта, под великим притиском пуне водом и тим јаким млазом се обара постављена мета.

Ко једном дође – остаје

Зашто девојке и момци, без иједног јединог динара надокнаде, своје слободо време и енергију троше на овај начин, то нико до краја није успео да објасни. Милорад Радуловић, председник Друштва, има своје искуство:

(/slika2)–  Ја сам се у ово укључио пре 43 године и остаћу ту док сам жив. Најважније је да будући члан први пут дође, и кад види како то изгледа – остаје.

Управо на Радуловићеву идеју анимиране су пре четири године девојчице првог разреда Дизајнерске школе на Дедињу, па је формирана екипа од десет чланица које су сада стасале за факултет. Када крене на Ликовну академију млада Теа Соколовски неће више имати времена за увежбавање гашења пожара, али са одушевљењем прича о том свом искуству:

– Дошли су у нашу школу, па смо се колективно укључили. Дали су нам опрему, сокиће, свакодневно су нас у пола пет возили на вежбу испод Бранковог моста. Маданије лако бити на сунцу у комбинезонима и под шлемовима, нама је то било интересантно, јер је ту била и војска, мушка екипа, старија женска. Сви смо уживали и одлично смо се забављали. У једној вежби смо чак биле брже од војске.

Изгледа страшно, али није

И Тијани Станковић је супер у Друштву, али је она имала други мотив:

(/slika3)– Првенствено сам дошла зато што је моја мама почела да ради овде.И мој брат се укључио такође, па нам је то већ породично.

Њихова мама Мирјана је секретар Друштва, тренер и ватрогасни судија. Ту је већ 12 година, има посла преко главе нарочито уочи такмичења, али некако издржава. Ипак, покаткад заврти главом:

– Почетак је увек најтежи, пошто је принцип рада исти који користе ватрогасци.Потребно је имати спортског духа, то је велики напор, нарочито за девојчице. У почетку им изгледа прилично страшно, али кад савладају технику, ослади им се. Код нас је мотив дружење, дружење и само дружење, али се бојим да не почну да јењавају тај духи та воља, јер је опстанак све тежи. Па ни наш статус није регулисан–не припадамо ни невладиним организацијама, ни удружењима. Док наше комшије Хрвате финансира град, држава такође, они зараде један лични доходак поред својих примања у фирмама. Код њих је све на доста вишем нивоу, више су мотивисани и заиста добро раде. У односу на услове рада, наше сребро заиста дође као злато.

----------------------------------------------

Државне првакиње

Сваке године ватрогасна друштва иду наопштинско такмичење, сваке друге на градско,сваке четврте надржавно и сваке пете на ватрогасну Олимпијаду свих земаља Европе. Две екипе од по десет жена које су сада на путу за Чешку – млађа, која сада креће на факултет, и старија, учлањена 1997 – прошле године су освојиле прво место на државном првенству у Бајиној Башти.

--------------------------------------------

Црево може да удари

– Две године смо радили самосуве вежбе, а онда смо прешли на мокре – прича Теа. – Најбитнијеје да црево буде добро прикачено, јер од оног притиска може да испадне инекога удари у главу. На такмичењима све мора да буде урађено коректно ибрзо, аопрема не сме да испада. Многопоена се узима када спојке нису спојене како треба.