Непоштене божићне рекламе

Лепе, младе и провокативно (раз)одевене промоторке одређених производа и услуга на италијанским ТВ станицама, актерке "телешоп спотова", постале су готово неизоставан део разних емисија. Њихов кратак двоминутни наступ, иако очигледна реклама, није, међутим, обухваћен законским ограничењем од 12 минута по сату програма, односно 20 минута између два рекламна блока, јер се води под именом "специјални програм". Италијанске телевизијске куће, такође, ни рекламу сопствених емисија, производа и услуга не сматрају рекламом.

Е па, Европска комисија намерава да прекине овакво заобилажење прописа ЕУ. Позивајући се на независно истраживање, упутила је Италији захтев да у року од два месеца почне да се придржава европске регулативе у области рекламирања. Иначе, следи казна.

"Јасно нам је да су ТВ станицама потребни оглашивачи, а оглашивачима телевизија, али и потрошачи морају бити заштићени. Оно што нам је заиста потребно јесте одговорно оглашавање", оценила је Вивијан Рединг, комесар ЕУ за информационо друштво и медије.

Отресита Луксембуржанка је сличним коментаром пропратила и нову политику ЕУ према телевизијском рекламирању.

"Нова аудиовизуелна политика ЕУ ће одговорити на захтеве све динамичније индустрије, при том водећи рачуна о интересима потрошача", изјавила је она новинарима у Бриселу. Незгодно је, једино, што та политика иде у смеру супротном од онога што се тражи од Италије.

У већини земаља чланица ЕУ, наиме, забрањено је отворено рекламирање производа у телевизијским емисијама, али ће се то ускоро променити на основу нове директиве коју је Европски парламент усвојио прошле недеље, и којом се "модернизује" и либерализује јавни аудиовизуелни сервис. Отворене рекламе неће бити једино у информативним и документарним програмима и у емисијама намењеним деци. Она мора поштовати постојећа већ поменута ограничења и не сме трајати дуже од укупно 180 минута у току 24 часа.

"Зелени" парламентарци су се изјаснили против директиве, јер "уводи у Европу амерички начин рекламирања", али су надгласани у име оних који верују да ће европски произвођачи овако постати конкурентнији.

И док су, на једној страни, у Европској унији либерализовани прописи о рекламама на телевизији, на другој је, истовремено, ступила на снагу нова директива (уместо оне из 1984. године) о обмањујућем рекламирању и агресивној продаји, којом се забрањују разноразне "бесплатне" понуде, лажне награде и условљавања купаца, нарочито намењена најмлађима. У то се, поред осталог, убраја и пракса коју нарочито познају потрошачи у Србији, а то је привлачење купаца ниским ценама за робу које нема довољно на залихама, лажним "попустима" и наградама које су, у ствари, урачунате у цену.

Директива забрањује и рекламе у медијима или на Интернету које се непосредно обраћају деци (да "иду да то купе одмах" или "да кажу мами да им то набави"), обећавање награда за које "добитници" у ствари треба нешто да плате да би им оне биле уручене, као и друге врсте обмањивања потрошача.

Од 27 чланица ЕУ, досад је 14 увело ову директиву у своја национална законодавства, а сада то морају да учине и Велика Британија, Финска, Француска, Немачка, Мађарска, Литванија, Луксембург, Малта, Холандија, Португалија, Румунија, Шпанија и Шведска.

 "Ово је један од најстрожих прописа на свету о продаји која доводи купце у заблуду и врши притисак на њих да купе одређени производ", изјавила је Меглена Кунева, комесар ЕУ за заштиту потрошача. Она је, како су пренеле агенције, указала на то да "на јединственом европском тржишту више неће бити места за трговце који практикују такве методе продаје, нарочито пред божићне и новогодишње празнике".