Нова шанса за Нагорно Карабах

Односи између Азербејџана и Јерменије тренутно су такви да стварају сасвим прихватљиву основу за убрзавање преговора о статусу Нагорно-Карабаха, изјавили су прошле недеље у италијанском граду Л’Аквила, на самиту држава Г-8, председници САД, Русије и Француске, Барак Обама, Дмитриј Медведев и Никола Саркози. Поменута констатација у склопу је обавезе тројице државника у пружању политичке подршке лидерима Азербејџана и Јерменије, а све у оквиру такозване Групе Минск ОЕБС-а (свих пет наведених земаља), формиране ради проналажења најповољнијег решења за будућност ове јерменске енклаве.

Подсетимо, Нагорно Карабах спада у међународно непризнате републике и просторе, такозваних замрзнутих сукоба, насталих након распада СССР-а. Смештена на самој граници између Азербејџана и Јерменије, и настањена већинским јерменским живљем, ова република је прогласила самосталност 2. септембра 1991, а независност од Азербејџана 6. јануара наредне године.

Нагорно Карабах дуго није било мирно подручје. Повремени етнички сукоби са мањим или већим интензитетом избијали су у периоду од фебруара 1988. до маја 1994. Преговори о решавању сукоба воде се у оквиру већ поменуте Групе Минск од 1992, док је обустава ватре, која је и сада на снази, договорена и потписана 1994. од стране представника три стране: Азербејџана, Јерменије и Нагорно Карабаха.

Данас би, у оквиру нове рунде преговора о миру, у Москви требало да се састану председници Азербејџана и Јерменије – Илхам Алијев и Серж Саргсјан. За сутра је предвиђено виђење и са руским шефом државе Дмитријем Медведевом. Тим поводом агенција РИА Новости пренела је став Сергеја Прихотка, помоћника председника Русије, да је у току „тежак процес израде решења које би било прихватљиво за обе државе“.

„Најважније је сада подржати позитиван процес и зближавање позиција двеју страна“, нагласио је Прихотко напоменувши да је принципијелна позиција Русије да учесницима сукоба не би требало наметати решења споља, полазећи од тога да главна одговорност за коначни избор треба да буде на самим учесницама сукоба.

Како преноси угледни азербејџански дневни лист „Ехо“, јасно је да су се после сусрета Медведева и Обаме у Москви и самита Г-8 у Италији велике државе договориле и већ почеле осетније да притискају Јерменију не би ли олабавила свој став према карабашком проблему. „Ехо“ преноси и изјаву Збигњева Бжежинског, саветника за националну безбедност бившег америчког председника Џимија Картера и једног од највећих познавалаца овог региона: „Сусрет Медведева и Обаме у Москви и сама чињеница да су расправљали о сукобу у Нагорно Карабаху не само да је истакао међународни значај овог питања, него је и подстакао веру сукобљених страна у могућност његовог заједнички прихватљивог решења“, цитира „Ехо“.

Проблем Нагорно Карабаха на посебан начин се дотиче и прилика у Србији. Наиме, Азербејџан је Међународном суду правде у Хагу поднео писмени поднесак у вези са разматрањем нелегалног признања независности Косова од стране једног броја држава. Руководство бивше совјетске републике одлучно је у непризнавању силом стечене независности, о чему је било речи и током недавног боравка шефа српске дипломатије Вука Јеремића у Бакуу.

С. Самарџија