Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Србијагас” преузео Српску фабрику стакла

„Србијагас” преузео Српску фабрику стакла
Држава штити свој интерес: стаклара у Параћину Фото А. Васиљевић

Јавно предузеће „Србијагас” од јуче је већински власник Српске фабрике стакла из Параћина у којој има 63,62 одсто акција. До промене власништва дошло је после потписивања уговора о конверзији потраживања, а због неизмирених дугова за гас од око 34 милиона евра које дојучерашњи власник стакларе, бугарски „Рубин”, није исплатио „Србијагасу”.

Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”, потврдо је да је „Рубин” за протекле две и по године откако је купио стаклару повећао укупан дуг према „Србијагасу” на 34 милиона евра, напомињући да ће сада већински акционар имати могућност да управља радом и развојем фабрике и да кроз позитивно пословање наплати своје дугове.

Бајатовић је истакао да је ово први пут да држава конверзијом дугова преузима власништво у фабрици која је претходно приватизована, додавши да је циљ да Српска фабрика стакла опстане и настави да ради, да се сачувају радна места и омогући испорука производа ове фабрике другим деловима српске привреде.

Према његовим речима, ради се о привременом аранжману, јер ће бугарски „Рубин” за неколико година имати могућности, уколико то буде желео, да откупи удео „Србијагаса” по тржишним условима.

Интерес „Србијагаса” је да овим аранжманом заштити државни капитал у стаклари, јер је у њу уложио 35 милиона евра кроз испоручени гас, рекао је Бајатовић најављујући да ће 1. септембра бити направљен нови пословни план за ово предузеће.

Иако није желео да коментарише како је могуће да Агенција за приватизацију није за две и по године реаговала на дугове бугарског партнера и евентуално раскинула уговор с „Рубином” због лошег пословања фирме, Бајатовић каже да је све боље од доласка фабрике у стечај, јер тада ни „Србијагас” не би могао да наплати своја потраживања. Осим тога, Србија би у случају стечаја ове фирме била преплављена отпадним стаклом за које би морала да плаћа како би га извезла, што сада неће бити случај.

Када је реч о 1.700 запослених, Бајатовић је поручио да ће они и даље имати своја радна места и обезбеђену егзистенцију, јер је социјални програм који је преузео „Рубин” и даље на снази.

Бајатовић очекује и да ће 1. септембра стартовати рад Фабрике за производњу метанолско-сирћетне киселине Кикинда МСК где „Србијагас” такође конверзијом дугова има 50 одсто власништва.

Он је потврдио да се протеклих дана састао с представницима руског „Сибура” – фирме која се бави производњом азотних ђубрива која би могла да постане стратешки партнер панчевачке „Азотаре”. Није циљ да се „Азотара” прода, каже он, већ да се повећа вредност фабрике кроз повећање производње.

Потписивање уговора о оснивању заједничког предузећа „Србијагаса” и „Гаспрома” о модернизацији подземног складишта гаса у Банатском Двору је питање дана, рекао је Бајатовић истичући да је уговор већ припремљен и ускоро би требало да се нађе пред владом, највероватније идућег четвртка. После потписивања овог уговора у подземно складиште ће бити упумпаван гас из „Гаспрома”, до сада комерцијални гас „Србијагаса”, и то 120 милиона кубних метара гаса плус по милион кубних метара у протеклих 15 дана.

Бајатовић је напоменуо и да су у току тројни преговори „Србијагаса”, „Гаспрома” и „Еона” да део српског гаса буде ускладиштен у Мађарској за случај нове гасне кризе.

Бајатовић је навео и да би заједничко предузеће „Гаспрома” и „Србијагаса” за изградњу гасовода Јужни ток требало да буде формирано крајем јула у Швајцарској и да Србија мора да одреди ко ће бити њени овлашћени потписници.

Коментаришући наводе да ће нови бугарски премијер тражити замрзавање свих енергетских пројеката са Русијом, Бајатовић је оценио да није реално да се Софија повуче из Јужног тока и да се ради о некој врсти политичког притиска који може да успори тај пројекат, али не и да га заустави.

Ј. Петровић

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.