„Srbijagas” preuzeo Srpsku fabriku stakla

Javno preduzeće „Srbijagas” od juče je većinski vlasnik Srpske fabrike stakla iz Paraćina u kojoj ima 63,62 odsto akcija. Do promene vlasništva došlo je posle potpisivanja ugovora o konverziji potraživanja, a zbog neizmirenih dugova za gas od oko 34 miliona evra koje dojučerašnji vlasnik staklare, bugarski „Rubin”, nije isplatio „Srbijagasu”.

Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”, potvrdo je da je „Rubin” za protekle dve i po godine otkako je kupio staklaru povećao ukupan dug prema „Srbijagasu” na 34 miliona evra, napominjući da će sada većinski akcionar imati mogućnost da upravlja radom i razvojem fabrike i da kroz pozitivno poslovanje naplati svoje dugove.

Bajatović je istakao da je ovo prvi put da država konverzijom dugova preuzima vlasništvo u fabrici koja je prethodno privatizovana, dodavši da je cilj da Srpska fabrika stakla opstane i nastavi da radi, da se sačuvaju radna mesta i omogući isporuka proizvoda ove fabrike drugim delovima srpske privrede.

Prema njegovim rečima, radi se o privremenom aranžmanu, jer će bugarski „Rubin” za nekoliko godina imati mogućnosti, ukoliko to bude želeo, da otkupi udeo „Srbijagasa” po tržišnim uslovima.

Interes „Srbijagasa” je da ovim aranžmanom zaštiti državni kapital u staklari, jer je u nju uložio 35 miliona evra kroz isporučeni gas, rekao je Bajatović najavljujući da će 1. septembra biti napravljen novi poslovni plan za ovo preduzeće.

Iako nije želeo da komentariše kako je moguće da Agencija za privatizaciju nije za dve i po godine reagovala na dugove bugarskog partnera i eventualno raskinula ugovor s „Rubinom” zbog lošeg poslovanja firme, Bajatović kaže da je sve bolje od dolaska fabrike u stečaj, jer tada ni „Srbijagas” ne bi mogao da naplati svoja potraživanja. Osim toga, Srbija bi u slučaju stečaja ove firme bila preplavljena otpadnim staklom za koje bi morala da plaća kako bi ga izvezla, što sada neće biti slučaj.

Kada je reč o 1.700 zaposlenih, Bajatović je poručio da će oni i dalje imati svoja radna mesta i obezbeđenu egzistenciju, jer je socijalni program koji je preuzeo „Rubin” i dalje na snazi.

Bajatović očekuje i da će 1. septembra startovati rad Fabrike za proizvodnju metanolsko-sirćetne kiseline Kikinda MSK gde „Srbijagas” takođe konverzijom dugova ima 50 odsto vlasništva.

On je potvrdio da se proteklih dana sastao s predstavnicima ruskog „Sibura” – firme koja se bavi proizvodnjom azotnih đubriva koja bi mogla da postane strateški partner pančevačke „Azotare”. Nije cilj da se „Azotara” proda, kaže on, već da se poveća vrednost fabrike kroz povećanje proizvodnje.

Potpisivanje ugovora o osnivanju zajedničkog preduzeća „Srbijagasa” i „Gasproma” o modernizaciji podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru je pitanje dana, rekao je Bajatović ističući da je ugovor već pripremljen i uskoro bi trebalo da se nađe pred vladom, najverovatnije idućeg četvrtka. Posle potpisivanja ovog ugovora u podzemno skladište će biti upumpavan gas iz „Gasproma”, do sada komercijalni gas „Srbijagasa”, i to 120 miliona kubnih metara gasa plus po milion kubnih metara u proteklih 15 dana.

Bajatović je napomenuo i da su u toku trojni pregovori „Srbijagasa”, „Gasproma” i „Eona” da deo srpskog gasa bude uskladišten u Mađarskoj za slučaj nove gasne krize.

Bajatović je naveo i da bi zajedničko preduzeće „Gasproma” i „Srbijagasa” za izgradnju gasovoda Južni tok trebalo da bude formirano krajem jula u Švajcarskoj i da Srbija mora da odredi ko će biti njeni ovlašćeni potpisnici.

Komentarišući navode da će novi bugarski premijer tražiti zamrzavanje svih energetskih projekata sa Rusijom, Bajatović je ocenio da nije realno da se Sofija povuče iz Južnog toka i da se radi o nekoj vrsti političkog pritiska koji može da uspori taj projekat, ali ne i da ga zaustavi.

J. Petrović