Субота, 27.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко је убио Наталију Естемирову

Ко је убио Наталију Естемирову
Наталија Естемирова снимљена у Грозном Фото АФП

Од нашег дописника
Москва, 16. јула– Данас после подне сахрањена је Наталија Естемирова, активисткиња и борац за људска права, која је јуче убијена у Ингушетији. Било је планирано да сахрана почне у 13 часова, али се церемонија опраштања максимално одлагала због великог броја људи који су дошли да одају почаст Естемировој. Ипак, сахрањена је онако како налажу муслимански обичаји, пре заласка сунца, у свом родном селу у Ишхој-Јурт у рејону Гудермес у Чеченији. Пре тога више од сто људи одало јој је почаст у Грозном, главном граду Чеченске Републике.

Позната активисткиња и борац за људска права, која се у последње време бавила највише киднаповањем људи, најпре је ујутру киднапована испред своје куће у Чеченији, а онда је после неколико сати њено тело нађено на сто метара од федералног пута у близини села Гази-Јурт у Ингушетији. С обзиром на то да су киднапери успели да пређу границу између Ингушетије и Чеченије, која је прилично добро чувана, посебно у последње време када су се бандити у шумама активирали, претпоставља се да су, можда, имали праве или фалсификоване полицијске легитимације.

О злочину је одмах обавештен председник Русије Дмитриј Медведев који је наредио државном тужиоцу Јурију Чајки да се лично позабави истрагом. И председник Чеченије Рамзан Кадиров изјавио је да ће лично контролисати истрагу убиства које, према његовом речима, има „циничан карактер”.

„Они који су организовали и извршили тај чудовишан злочин представљају за наше друштво не мању већ можда чак и већу претњу него терористи и вахабити који су пролили крв хиљада невиних људи”, рекао је председник Чеченије. Он је уверен да је циљ организатора убиства био да „окаља чеченски и ингушки народ” и „одвуче пажњу чувара реда од обимних операција које спроводи чеченска и ингушка полиција, уз подршку федералних снага, што је омогућило да се за кратко време униште десетине бандита и њихових поглавара“.

Иако је Кадиров одао признање раду Естемирове на заштити људских права и додао да „они који су је лишили живота немају права да се називају људима и морају бити жестоко кажњени”, њени пријатељи и сарадници управо председника Чеченије оптужују за смрт познате активисткиње центра за људска права „Меморијал”. Руководилац центра Олег Орлов изјавио је да „иза убиства стоји руководство Чеченске републике. Не знам да ли је наређење дао Кадиров лично, или је то учинио преко других, али није случајно што је у последње време такозвани опуномоћеник за људска права Чеченије Нурди Нухажијев у више наврата нападао наш центар”. Истакавши да је убијена имала са чеченским руководством најлошије могуће односе, Орлов је испричао да је Кадиров лично претио Естемировој „кад ју је избацио са места руководиоца друштвеног савета Грозног”. Орлов цитира речи које је он, наводно, упутио Естемировој: „Мени су руке до лаката крваве. Да, то је тако. И ја се тога не стидим. Ја сам уништавао и уништаваћу лоше људе.” Претње и увреде које је, наводно, Кадиров потом упутио Естемировој Орлов није желео да понови.

Новинарка италијанске „Стампе” изјавила је да је Естемирова веома мрзела Кадирова и називала га убицом.

Убиство руске активисткиње за људска права изазвало је реакцију не само у Русији него и у свету. Јежи Бузек, председник Европског парламента, позвао је руске власти да спроведу истрагу и осуде кривце. Тим поводом и партија зелених у ЕУ донела је изјаву у којој се Естемирова, као и Ана Политковска, назива „једним од ретких храбрих људи који су настављали да истражују и упозоравају на корупцију и нарушавање људских права и организоване злочине у Чеченији”.

„Дубоко је узнемирен” и Вашингтон. Званични представник Савета за националну безбедност такође позива руске власти да пронађу злочинце и „предају их у руке правосуђу”.

У изјави Хјуманрајтс вочакаже се да се „Естемирова борила за правду и најбољи начин да јој се изрази поштовање јесте да се нађе убица и преда суду. Кажњавање њених убица прекинуло би зачарани круг насиља и некажњивост за злочине у Чеченији”.

Наталија Естемирова добитница је низа међународних награда у сфери заштите људских права.

Истражни органи, према речима заменика министра унутрашњих послова Русије Аркадија Једелева, сматрају да је Естемирова највероватније убијена због свог рада на заштити људских права. На дан своје смрти Естемирова је требало да се сретне са Александром Бастрикином, шефом истражног комитета при тужилаштву РФ. До сусрета није дошло и сада ће се највероватније он позабавити организацијом истраге у којој учествују заједно истражни органи Ингушетије и Чеченије, уз помоћ московских криминалиста.

Љубинка Милинчић

-----------------------------------------------------------

Црна листа злочина

Убиство Естемирове повезује се са убиствима Ане Политковске, новинарке „Нове газете”, чијим је убицама недавно суђено, али их је порота ослободила због недостатка доказа. Тужилаштво је ових дана поново покренуло поступак. У руској и светској јавности снажно је одјекнуло и убиство адвоката Станислава Маркелова и новинарке Анастасије Бабурове почетком ове године. Истрага се још води.

-----------------------------------------------------------

Меркелова осудила убиство Естемирове

Берлин – Немачка канцеларка Ангела Меркел осудила је јуче, приликом сусрета с руским председником Димитријем Медведовом у дворцу Шлајсхајм код Минхена, убиство Наталије Естемирове, активисткиње која се бавила истраживањем кршења људских права у Чеченији.

„Тај чин је неприхватљив догађај”, рекла је Меркелова после сусрета с Медведевом, који је, како су пренели немачки медији, обећао свеобухватно разјашњење тог злочина.

Медведев је рекао да се случај најдетаљније истражује. Оценивши да је то дело провокација, он је рекао да ће починиоци бити кажњени и да је Естемирова учинила много корисног.

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.