Отишао по гориво и нестао

Мирослав Маринковић (1940) из места Капиџија код Крушевца, чијим нестанком се бави емисија „Потрага” која ће вечерас у 21 час бити емитована на ТВ Б92, 4. августа прошле године кренуо је на бензинску пумпу у центру Крушевца, али до ње никада није стигао. Са собом је понео канистер како би сипао гориво за косилицу за траву. Неколико дана након нестанка пролазници су га виђали на путу ка Ђунису, недалеко од Ниша, али му се од тада губи сваки траг.

Према речима Милана Топличића из крушевачке полицијске управе, полиција овог града до сада није успела да дође до било какве информације која би помогла у лоцирању несталог, иако су подаци о овом нестанку унети у јединствени информативни систем МУП-а, па фотографију и опис несталог имају све полицијске станице на територији Србије.

– Што се тиче полицијске управе Крушевац, ми смо спровели све неопходне теренске и оперативне провере, које су, нажалост, до данашњег дана остале без резултата – рекао је Топличић.

Шездесетдеветогодишњи Маринковић је висок 170 центиметара, погрбљен, слабе је телесне конституције, отежано хода и отежено говори. Смеђокос је, проћелав и просед. Као последица повреде, лево око му је сивкасто, а када је нестао носио је зубну протезу, коју иначе није користио. Осим тога, имао је психичких проблема и боловао је од маније гоњења. Ипак, окарактерисан је као изузетно миран и повучен човек који је веома везан за породицу. Пре нестанка није се догађало да се не јави породици уколико нису заједно.

(/slika2)– Мој отац је цео свој радни век провео у фирми „Трајал”, радећи као металостругар. На радном месту је повредио око, па је због тога и отишао у пензију. Како је вредан човек, поред редовног посла, обављао је и сезонске послове, а као млађи био је и активан спортиста. Бавио се фудбалом – испричала је екипи „Потраге” Јасмина Карајовић, Маринковићева кћерка.

Када је нестао породица и комшије организовали су се по групама и тражили га по околним местима. Ангажовали су чак и једну приватну агенцију, која није успела да открије никакав траг.

– Ишли смо по њивама, путевима, колико год је то време дозвољавало. Дозивали смо га, али без успеха. Распитивали смо се ко га је и где видео – испричала је његова кћерка.

Породица је сазнала да га је неколико људи приметило како иде на бензинску пумпу, а један човек тврди да је Маринковић на железничкој станици ушао са њим у воз за Скопље.

– Тај човек нам је дао детаљан опис како је Мирослав изгледао, па смо тај траг највише и пратили. „Прочешљали” смо све успутне станице, лепили плакате свуда где се људи окупљају, распитивали се и остављали бројеве телефона, али без икаквог резултата – каже Дејан Гајић, Маринковићев зет.

Породица је испитала све кондуктере у том возу, а ангажовали су и телеграфисту који је детаље о несталом послао свим успутним железничким станицама. Велики проблем представља чињеница да нестали са собом није понео ниједан документ на основу кога би могао да му се утврди идентитет, што знатно отежава потрагу за њим.

Б. Малиш