Чуварке нације

Србија нема јасно дефинисану популациону политику. Постоје стална општа места у говору свих политичара да Србији прети изумирање становништва. То је нешто што се помиње, али не говори се о мерама. Дакле, није формулисана никаква политика, али се оставља довољно простора за говор мржње који је усмерен пре свега према образованим, еманципованим женама.

У том говору мржње, нимало случајно, предњачи Српска православна црква. Поменула бих и идилу високог црквеног званичника, који је понудио "спасоносно" решење, да ће црква гајити сву ону децу коју жене, данашње модерне жене, обузете помодарством и каријером, не желе да гаје. Жена треба само да роди то дете, црква ће већ да се побрине на прави начин.

Овим речима Вера Марковић, психолошкиња и потпредседница Социјалдемократске уније, поцртава основе неспоразума између друштва и државе, Држава, рекла је Марковић, учествујући у расправи на конференцији "Жене, мир, безбедност", заправо не препознаје друштво које је мултиетничко и има огромне регионалне разлике. Између осталог, има и огромне разлике у наталитету.

– Држава не признаје и не прихвата високонаталитетне националне мањине. Уопште не промовише њихово право да рађају више деце и не подржава их у том њиховом настојању. Значи да њена забринутост око тога да ли ће Србија имати довољан број грађана није искрена – сматра Марковићева.

Други неспоразум, како каже, "не верује да долази због необавештености".

– Из ове земље и даље одлазе млади људи који ће рађати децу у некој другој држави. За мене ту ништа није спорно. Свако одлази тамо где му је добро. Међутим, као што ова држава не може патриотском причом да задржи те младиће и девојке, исто тако патриотском причом не могу да натерају жене да рађају. Ниједна жена данас у Србији не жели да рађа ни за војску, ни за цркву, ни за државу. Она рађа зато што неког воли или зато што воли дете које ће родити – закључује Вера Марковић.

А на идеје да је "феминизам крив за пад наталитета у Срба" и да је "животни позив жене да буде мајка јер јој тек од тренутка удаје тече радни стаж", Сташа Зајовић, координаторка "Жена у црном" у Београду, одговара тако што цитира Марину Благојевић, по њеном мишљењу, можда једину феминистичку демографкињу у Србији:

"Егоцентризам и феминизам нису узрок пада наталитета, већ низак стандард и – неповољан положај жена".

Зајовић подсећа и да политика свођења жене на улогу мајке и супруге није само везана за пораст национализма, већ је присутна и одраније.

– На пример, у Титово време, негде педесетих година, мушко становништво изгинуло у рату требало је обновити новим генерацијама, пре свега синовима. Да би се стимулисао раст становништва, женама су додељиване и медаље, а Тито је био кум сваком детету. Ауторитарна матрица производње непријатеља (класног) настављена је и учвршћивањем национализма као владајуће идеологије, крајем осамдесетих година прошлог века у Србији. Уместо класног непријатеља, сада се поставља етнички непријатељ – женама је, уместо да као пре буду репродукторке радничке класе, додељена улога репродукторки своје нације, улога чуварки морала, традиције и породице – подсећа Зајовић.

Упоредо са заоштравањем економске кризе, наставља, још пре избијања ратова, умножавају се позиви женама "да се врате кући и породици". Почетком 1990. демографи и лекари, уз свесрдну подршку режимских институција као и режимских медија, нуде законске пројекте у "правцу реафирмације породице". На пример, Иван Кнајтнер тражи увођење пореза за неудате и неожењене, али и разведене особе које имају више од 30 година. Аутор пројекта предлаже да се тим "непоћудним особама" за казну одбије 10 одсто од плате. Циљ пројекта јесте да се спречи катастрофалан пад наталитета у Србији.

Тимови психолога, лекара, академика сугеришу да је жени основна улога да буде "анђео породичног огњишта", да су "деца највреднија диплома коју може добити у време свеопштег отуђења". Представе о жени као хероини/жртви, модел "жртвеног родитељства" проповедају и академици и медији, не узимајући у обзир свакодневни живот жена.

Добар део представника власти, након пада Милошевића у низу ствари се уопште не разликује од претходних, има исти језик мржње и праксу демонизације других и другачијих.

Она додаје да ће, нажалост, тако бити и даље, све док се могу чути "подаци" попут овог: "Жене које рађају ретко оболевају од рака. И што више рађају, све су имуније на ту страшну болест. Девојке, уседелице и жене које спречавају рађање болују 40 одсто више од рака, и то нарочито од рака дојки, од жена које рађају".