Čuvarke nacije

Srbija nema jasno definisanu populacionu politiku. Postoje stalna opšta mesta u govoru svih političara da Srbiji preti izumiranje stanovništva. To je nešto što se pominje, ali ne govori se o merama. Dakle, nije formulisana nikakva politika, ali se ostavlja dovoljno prostora za govor mržnje koji je usmeren pre svega prema obrazovanim, emancipovanim ženama.

U tom govoru mržnje, nimalo slučajno, prednjači Srpska pravoslavna crkva. Pomenula bih i idilu visokog crkvenog zvaničnika, koji je ponudio "spasonosno" rešenje, da će crkva gajiti svu onu decu koju žene, današnje moderne žene, obuzete pomodarstvom i karijerom, ne žele da gaje. Žena treba samo da rodi to dete, crkva će već da se pobrine na pravi način.

Ovim rečima Vera Marković, psihološkinja i potpredsednica Socijaldemokratske unije, pocrtava osnove nesporazuma između društva i države, Država, rekla je Marković, učestvujući u raspravi na konferenciji "Žene, mir, bezbednost", zapravo ne prepoznaje društvo koje je multietničko i ima ogromne regionalne razlike. Između ostalog, ima i ogromne razlike u natalitetu.

– Država ne priznaje i ne prihvata visokonatalitetne nacionalne manjine. Uopšte ne promoviše njihovo pravo da rađaju više dece i ne podržava ih u tom njihovom nastojanju. Znači da njena zabrinutost oko toga da li će Srbija imati dovoljan broj građana nije iskrena – smatra Markovićeva.

Drugi nesporazum, kako kaže, "ne veruje da dolazi zbog neobaveštenosti".

– Iz ove zemlje i dalje odlaze mladi ljudi koji će rađati decu u nekoj drugoj državi. Za mene tu ništa nije sporno. Svako odlazi tamo gde mu je dobro. Međutim, kao što ova država ne može patriotskom pričom da zadrži te mladiće i devojke, isto tako patriotskom pričom ne mogu da nateraju žene da rađaju. Nijedna žena danas u Srbiji ne želi da rađa ni za vojsku, ni za crkvu, ni za državu. Ona rađa zato što nekog voli ili zato što voli dete koje će roditi – zaključuje Vera Marković.

A na ideje da je "feminizam kriv za pad nataliteta u Srba" i da je "životni poziv žene da bude majka jer joj tek od trenutka udaje teče radni staž", Staša Zajović, koordinatorka "Žena u crnom" u Beogradu, odgovara tako što citira Marinu Blagojević, po njenom mišljenju, možda jedinu feminističku demografkinju u Srbiji:

"Egocentrizam i feminizam nisu uzrok pada nataliteta, već nizak standard i – nepovoljan položaj žena".

Zajović podseća i da politika svođenja žene na ulogu majke i supruge nije samo vezana za porast nacionalizma, već je prisutna i odranije.

– Na primer, u Titovo vreme, negde pedesetih godina, muško stanovništvo izginulo u ratu trebalo je obnoviti novim generacijama, pre svega sinovima. Da bi se stimulisao rast stanovništva, ženama su dodeljivane i medalje, a Tito je bio kum svakom detetu. Autoritarna matrica proizvodnje neprijatelja (klasnog) nastavljena je i učvršćivanjem nacionalizma kao vladajuće ideologije, krajem osamdesetih godina prošlog veka u Srbiji. Umesto klasnog neprijatelja, sada se postavlja etnički neprijatelj – ženama je, umesto da kao pre budu reproduktorke radničke klase, dodeljena uloga reproduktorki svoje nacije, uloga čuvarki morala, tradicije i porodice – podseća Zajović.

Uporedo sa zaoštravanjem ekonomske krize, nastavlja, još pre izbijanja ratova, umnožavaju se pozivi ženama "da se vrate kući i porodici". Početkom 1990. demografi i lekari, uz svesrdnu podršku režimskih institucija kao i režimskih medija, nude zakonske projekte u "pravcu reafirmacije porodice". Na primer, Ivan Knajtner traži uvođenje poreza za neudate i neoženjene, ali i razvedene osobe koje imaju više od 30 godina. Autor projekta predlaže da se tim "nepoćudnim osobama" za kaznu odbije 10 odsto od plate. Cilj projekta jeste da se spreči katastrofalan pad nataliteta u Srbiji.

Timovi psihologa, lekara, akademika sugerišu da je ženi osnovna uloga da bude "anđeo porodičnog ognjišta", da su "deca najvrednija diploma koju može dobiti u vreme sveopšteg otuđenja". Predstave o ženi kao heroini/žrtvi, model "žrtvenog roditeljstva" propovedaju i akademici i mediji, ne uzimajući u obzir svakodnevni život žena.

Dobar deo predstavnika vlasti, nakon pada Miloševića u nizu stvari se uopšte ne razlikuje od prethodnih, ima isti jezik mržnje i praksu demonizacije drugih i drugačijih.

Ona dodaje da će, nažalost, tako biti i dalje, sve dok se mogu čuti "podaci" poput ovog: "Žene koje rađaju retko obolevaju od raka. I što više rađaju, sve su imunije na tu strašnu bolest. Devojke, usedelice i žene koje sprečavaju rađanje boluju 40 odsto više od raka, i to naročito od raka dojki, od žena koje rađaju".