Сеоска идила Аде Сафари

Далеко од шкрипе точкова и оркестра аутомобилских сирена, у оази наткривеној крошњама, тишину нарушава једино звецкање есцајга у рукама људи који једу, док им се око ногу мотају патке, гуске и зечеви. По рибњаку у коме се мресте шаран, сом, смуђ, бабушка па и раритетни лињак, грациозно пливају лабудови. Призор као из националног парка, а све се заправо одиграва на неколико километара од центра престонице, на Ади Сафари – десном шпицу Аде Циганлије.

Ово место најживље је викендом када нагрну риболовци у потрази за уловом и „обични” посетиоци тражећи мир. За све њих „резервисане” су дрвене клупе и столови у ресторану на обали рибњака, као и око „шалтера за самопослуживање”. Реч је о вероватно најомиљенијем шалтеру у граду, за којим не раде они што „нису надлежни”, а чекачима не отпадају ноге. Уместо досадне папирологије, посетиоци преузимају храну и пиће по повољним ценама. Пиво је 100, домаћа кафа – 60, а сокови стају од 80 до 130 динара. Порција гирица, неизбежна уз „сок од јечма”, кошта 120 динара, а међу „конкретним” оброцима су скуша – 520 динара по килограму, или пастрмка – 850. Љубитељи мрсног залогаја поручиће кобасицу, пљескавицу или бело пилеће месо у сомуну, а то задовољство кошта 180 динара. Ако се неко, чекајући ручак, загледа у даму за суседним столом или лепоте околине, храна се неће охладити, јер ће га пренути позив са разгласа да је јело готово. Због тога, свако ко поручи неки специјалитет са менија, добија картицу са бројем и чека да буде „прозван”.

Својеврсни украс Аде Сафари је мини зоо-врт у коме се башкаре коза Сека, фазани Цветко и Цвета, пачићи и гуске... Животињско царство „чува” алигатор извајан у деблу, али и много опаснија шарпланинка Нина од крви и меса. Рустично окружење употпуњено је српском кућом из 18. века која је на Аду премештена из Шумадије. У традиционалном амбијенту, уз ракију, домаћи хлеб и сир, овде се може кусати печење из фуруне или роштиљ са ћумура.

Рибу коју улове пецароши углавном враћају назад. Ако додатно плате, могу да је задрже, под условом да није тежа од десет килограма или да нису уловили егзотичног лињака, који није на продају. Како кажу на шалтеру, целодневна дозвола за пецање на Ади Сафари, од шест ујутру до 19 сати кошта 500 динара, а може се пецати и „само” пола дана за 300.

Новац, ипак, није нужан да би се уживало у овој оази тишине. Довољно је разбашкарити се покрај рибњака, као што су јуче на трави на Ади Сафари лешкарили суграђани Дара Сомбић и Недељко Цветковић. Храну коју су понели делили су са два бела лабуда. Од када долазе овде да уживају у природи и друже се са животињама људи су им све мање потребни...

Д. Буквић