ЕУ неће казнити Београд

ИНТЕРВЈУ
Србија је од Европске уније добила 1,287 милијарди евра бесповратне помоћи из програма CARDS у периоду од 2000. до 2007, а у наредних пет година ће добити још милијарду из новог буџета ЕУ, или у просеку 103 евра по становнику. Ова средства неће нам бити ускраћена ни у случају да дође до "захлађења" односа између Београда и Брисела поводом статуса Космета, каже у интервјуу за "Политику" Данијел Ђугларис, директор Европске агенције за реконструкцију (ЕАР) у Србији, која је била задужена за реализацију програма CARDS-а у нашој земљи.
Уколико Космет једнострано прогласи независност, а ЕУ или неке њене чланице то прихвате, Србија би узвратила дипломатским мерама. Да ли би Брисел тада могао "замрзнути" или смањити већ одобрену помоћ нашој земљи?

– У време суспензије преговора Србије и ЕУ о споразуму о стабилизацији и придруживању (од маја 2006. до јуна 2007)  ни у једном тренутку није била доведена у питање помоћ Уније, и сви пројекти су се спроводили без застоја.

У историји ЕУ, од шездесетих година прошлог века наовамо, можда су постојале две земље којима је прекинута наша помоћ, и то у оба случаја зато што су је саме владе блокирале, тако да није стигла до грађана. Никада се није догодило да Унија кажњава народ због несугласица са његовом владом. Европска унија, додао бих, помаже многим земљама којима је помоћ потребна, па и онима чију владу већина чланица ЕУ не подржава. У новембру су представници владе Србије и Европске комисије потписали Оквирни споразум о коришћењу ИПА средстава, такозване претприступне помоћи ЕУ, на седам година. Тиме се ЕУ обавезала да ће споразум и спровести.

Постоји, са друге стране, могућност да Србија догодине потпише споразум са ЕУ и да у 2009. стекне статус кандидата. Да ли би у том случају помоћ ЕУ била повећана?

– Од пет компоненти ИПА, Србији су сада доступне само две  (подршка у транзицији и изградњи институција и прекогранична сарадња), с тим да ће преостале (регионални развој, развој људских потенцијала и развој села и пољопривреде) моћи да користи кад стекне статус кандидата за члана ЕУ.

То, међутим, у принципу не би значило и више пара, јер је износ унапред утврђен у буџету Уније.

CARDS програм је завршен прошле године, али мандат ЕАР-а продужен је до краја 2008, док се не не окончају сви пројекти из тог програма. Колико је новца већ утрошено?

– Од укупно одобреног износа (1,287 милијарди евра) уговорено је 1,155 милијарди (90 одсто), а исплаћено око милијарду. Реч је о неколико стотина пројеката. Неки су завршени, неки су у току, неки тек почињу. Кад наша агенција "затвори радњу" крајем идуће године, сви преостали пројекти и сва документација биће предати делегацији Европске комисије у Београду, која преузима део посла који ми сад водимо.

Да би га успешно радила, број људи у Делегацији ће са садашњих 25 бити повећан на више од 100. Биће то друга по величини делегација Европске комисије у свету! Поред четрдесетак запослених, који ће тамо прећи из београдске канцеларије ЕАР, биће ангажовани и други домаћи и међународни стручњаци.

Каква су ваша искуства у досадашњој сарадњи са партнерима у Србији?

– Сјајна! Радио сам у многим земљама, у Европи и другде, сарађивао са владама и локалним властима, али ово овде ми је најлепше искуство. Од почетка су постојали узајамно разумевање, спремност на сарадњу и отворена размена мишљења, није било злоупотреба, ни пропуста. Наши партнери у Србији су тачно знали шта могу од нас да очекују, преузели су пуну одговорност за свој део посла и никад се нису либили да искажу признање за оно што смо ми урадили. А то, нажалост, није увек био случај у другим земљама.

Шта је, по вама, највећи успех ЕАР-а?

– Дошли смо кад смо били потребни и помогли коме је и где било потребно, а средства која је ЕУ издвојила за Србију удвостручили кроз помоћ Влади Србије да добије најповољније кредите међународних финансијских организација, као што су Европска инвестициона банка, Европска банка за обнову и развој и друге.