Јефтини станови уз ауторитет државе

У Србији би следеће године требало да почне масовна изградња неколико хиљада станова чија би се цена квадратног метра према прелиминарним проценама кретала између 570 и 770 евра. За разлику од сличних пројеката којих је у нашој земљи протеклих деценија било на претек држава овог пута неће бити инвеститор.

Она ће, најављује за „Политику” Оливер Дулић, министар заштите животне средине и просторног планирања, бити посредник и својим ауторитетом помоћи да се дође до јефтинијих стамбених кредита. Циљ је, каже, да цена квадрата одговара породици са просечним примањима.

– Суштина је у посредовању између грађана као купаца, државе која треба да осигурава стамбене кредите и субвенционише камату, банака које треба да подрже изградњу и грађанима дају кредите, општина и Војске Србије, који ће под повољним условима дати плацеве. Они би требало да се одрекну дела накнаде за уређење грађевинског земљишта, а да део добију кроз изграђене станове. Сигуран сам да у том кругу могу да се граде јефтини, а квалитетни станови – објашњава Дулић принцип према коме би програм масовне непрофитне станоградње требало да функционише.

Највећи проблем у овој причи могло би да буде земљиште, од чијих накнада локалне самоуправе убирају значајне приходе. Дулић међутим, каже да су оне као и Војска Србије (која поседује 36 локација погодних за градњу) спремне да дају парцеле, али заузврат траже адекватан број новосаграђених квадрата.

– Модел по коме ће се финансирати и градити јефтини станови ускоро ћемо представити јавности. У току су разговори са Министарством економије, пословним банкама и великим грађевинским фирмама. Поред тога што покушавамо да омогућимо што већем броју грађана да дођу до крова над главом намера нам је да покренемо индустрију грађевине, која бележи највећи пад од 2000. године – каже министар.

Горан Родић, секретар Удружења за грађевинарство у Привредној комори Србије, потврђује да би тај пројекат покренуо читаву грађевинску индустрију. Он каже да наша грађевинска оператива може да изнесе све на својим плећима и то по приступачним ценама, али као највећи проблем наводи прикључење на инфраструктуру.

– Ако држава хоће да омогући грађанима да купе јефтине станове мора да се одрекне такси и смањи накнаде за земљиште. Од суштинске важности је како ће то регулисати са општинама . Што се тиче саме градње квадрат стана по принципу кључ у руке не би требало да буде виши од 600 евра, укључујући исплату радника и зараду извођача радова. Јер када се масовно гради зарачунава се мања добит и она се креће од три до највише пет одсто. Осим тога, типска градња увек појефтињује трошкове саме градње и то у значајној мери – наводи Родић.

Наш саговорник не сумња у добру намеру државе, али указује на опасност урушавања тржишта некретнина. Зато саветује да држава најпре разради модел финансирања и градње до танчина, па тек онда да излази у јавност.

Слично мишљење дели и консултант за инвестиције Синиша Николић. Он каже да је програм масовне станоградње мач са две оштрице, јер ако се држава на било који начин укључује у станоградњу она узима хлеб грађевинцима. Односно, на овај начин се ствара нелојална конкуренција, будући да они који не буду укључени у изградњу 10.000 непрофитних станова мораће да плаћају пуну тржишну цену грађевинског земљишта и свега осталог. Самим тим биће неконкурентни на тржишту.

– Што се самог пројекта непрофитне станоградње тиче целисходно би било не укидати накнаду за уређење грађевинског земљишта, а одрећи се прихода од прикључака на инфраструктуру, који носе 120 евра по метру квадратном. Па нека се јавна предузећа сама боре за сваког корисника. Не знам колико је за локалне самоуправе добро да се одричу накнаде за уређење грађевинског земљишта у време када се до новца тешко долази и када се накнаде са великом муком наплаћују. Довољно је рећи да је уведен попуст од 50 одсто. То је урађено и пре десет година када уопште није било инвестиција и када је све стајало – каже Николић, иначе бивши директор Дирекције за грађевинско земљиште Београда.

Пошто београдске општине немају директну корист од накнаде за уређење земљишта једини добитак за њих биће новосаграђени станови. Њих ће, каже Ненад Миленковић, председник општине Нови Београд, моћи да дају у закуп искључиво својим запосленима, а ови ће после извесног времена стећи услов да их откупе.

Са друге стране, Каћа Лазаревић, власница агенције за некретнине „Алка” каже да је масовна непрофитна станоградња у тренутку када банке не желе да се одрекну својих зарада једини начин да после дужег времена грађани са просечним примањима дођу до крова над главом. Она не страхује да ће овај државни пројекат пореметити тржиште некретнина.

– Неколико хиљада таквих станова у Србији неће изазвати значајне промене нити ће драстично оборити цене. Идеја, коју је лансирао министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић је одлична и верујем да ће у томе истрајати. Јер нико у држави није неозбиљан да предлаже нешто што није изводљиво и да иза тога не стоји. План је прилично реалан и од њега ће сви имати корист па и општине и Војска, који ће решити стамбено питање својих запослених – сматра Лазаревићева.