Деца са Космета први пут на мору

– Овде сам опуштена и није ме страх, јер знам да око мене нема оних који би могли да ми науде. Ове године сам први пут у животу видела море, а то је нешто што се не заборавља лако – стидљиво прича Милица Симоновић (13) из места Ранилуг, крај Косовске Каменице. Она је једно од 2.000 деце која ће летос боравити у одмаралишту Црвеног крста „Криста Ђорђевић” у Баошићима.

Ранилуг је, како каже, окружен са десетак албанских села, па је мештанима највећи проблем отићи у набавку у оближњу Каменицу.

– На мору сам успела да бар на тренутак заборавим тај непријатни осећај у стомаку, који се јави сваки пут када неко од мојих крене у куповину и мора да прође кроз опасну територију. У одмаралишту је много лепо, али ипак једва чекам да се вратим родитељима, јер тек када смо сви заједно ја се осећам сигурно – каже она.

Сличну животну причу има и девојчица Александра Стајић (14) из села Понеш, смештеног између Приштине и Гњилана.

– Моје место је мешовито. Албанци су већина, али и има Срба, па чак и идемо у једну школу – ми пре подне, а они по подне. Провокације су, ипак, свакодневне, како од ученика, тако и од комшија. Ових десетак дана сам бар на трен успела да побегнем из тог окружења, па користим сваки моменат да одем на плажу, у радионицу, да се слободно прошетам са другарицама – каже Стајићева.

Ово је 19. пут како Црвени крст Србије у Баошићима организује Летњу школу за децу. У одмаралишту бораве и деца из сиромашних средина, малишани из ромских вртића, награђени на конкурсима Црвеног крста. Сви они имају прилику да се забаве, али и да што год науче у креативним радионицама за пружање прве помоћи, новинарској, школици страног језика... Највећи број малишана не зна да плива, због чега постоји школа за њих, али је организована и обука за оне који желе да науче да једре.

– Највише времена проводим у радионици за информатику, јер волим компјутере. Сада имам више времена за то, јер код куће помажем родитељима, а од школе до куће, у једном правцу, превалим више од пет километара – прича Милун Обреновић (12), одличан ученик из села Гокчанице код Краљева. Његов разред похађају четири ученика, док их је у целој школи 15.

– Најгоре је зими, кад падне снег, који понекад досеже до пазуха. Тада ми пут кроз шуму прокрче родитељи и мој пас, који ме сваки дан прати у школу – каже малишан. По 16 километра дневно савлада и Марица Јевремовић (12) из села Бзовик, која у школу иде у Студеници.

– Пре извесног времена на путу ка школи видела сам вука, а некада ми се догоди да због набујалих потока уопште не могу ни да прођем до школе – каже Јевремовићева.

Она додаје да је море пре доласка у одмаралиште видела само на телевизији, као и већина других малишана.