За легализацију куће – џак пара

Власник куће од 110 квадратних метара у Улици Бранка Момирова на Палилули, саграђене без папира, уколико хоће да је легализује морао би да плати око 670.000 динара. За добијање грађевинске и употребне дозволе за овакав и на оваквом месту бесправно саграђен објекат, дакле у такозваној четвртој зони потребно је издвојити 6.105 динара по квадрату. Ову цену одредила је Дирекција за грађевинско земљиште у сарадњи са надлежним градским службама и множи се коефицијентом 1,018, који представља раст цена на мало.

Градоначелник Драган Ђилас је најавио да ће цена озакоњења кућа у престоници бити умањена, али за сада није познато колико би то требало да износи. Уколико власници објекта не би могли одједанпут да плате легализацију, градоначелник је изјавио да ће моћи да плате у више рата.

Ко по садашњим прописима плати озакоњење у пуном износу има право на 30 одсто попуста. Ко је отплаћује 12 месеци, рачуна на 15 одсто умањења, али прва рата износи 10 одсто од укупно обрачунате вредности. Београђани накнаду могу да плате у највише 60 рата, а они чији су објекти у четвртој и петој зони и до 120.

Док се не утврди нови ценовник, грађани ће легализацију објекта у десет централних општина плаћати по тарифи утврђеној у марту ове године. Цена легализација куће у екстразони износи 24.177 динара, у првој – 11.434, другој – 9.910, трећој – 8.402 и петој – 4.535 динара.

Ове цене на важе у ободним општинама које су већ имале посебне ценовнике. Њихова територија је такође „премрежена” зонама, па су цене од 250 до 4.400 динара по квадрату.

– То су цене које су одредиле локалне власти. У зависности од атрактивности и развијености дела општине где се кућа налази одређене су и тарифе – каже Ненад Бајић из Дирекције за грађевинско земљиште.

Он напомиње да је цена легализације неких кућа порасла, јер су поједини делови престонице после 2003. године развили инфраструктуру, добили модерне саобраћајнице због чега су „пребачени” из једне у другу зону. То су рецимо, делови Дедиња и око Звездарске шуме.

За разлику од претходног закона по коме је легализација објеката саграђених пре 2003. године могла да траје и годинама, сада ће овај поступак бити убрзан и максимално поједностављен. Кадазапочну процес легализације, власници нелегалних објеката више неће морати да достављају идејни и главни пројекат, а неће се тражити ни плански основ.

Званична процедура започиње када власник објекта поднесе захтев за легализацију. Осим овог документа, службеницима у општинској управи или секретаријату за урбанизам мораће да приложи и доказ да има право својине или закупа над грађевинским земљиштем на коме је кућа саграђена и њену фотографију. Од службеника који ће бити посебно обучен и лиценциран за тај посао, мораће да прибави технички извештај о стању у ком се тај објекат налази, извештај о инсталацијама, инфраструктурној мрежи и његовом спољњем уређењу. Осим доказа да је платио административну таксу, коју ће одређивати локалне самоуправе, власник бесправно саграђене куће мораће да приложи и документ да је уплатио накнаду за уређење грађевинског земљишта.

Када преда доказ да је платио накнаду за уређење грађевинског земљишта, надлежни у општинама или секретаријату за урбанизам морају у року од 15 дана да издају решење да је објекат легализован.

Д. Спаловић