Казна за паркирање незаконита?

Да ли је возач који је платио казну (доплатну карту) од 1.700 динара за прекорачено време боравка аутомобила на паркингу преварен? Морају ли Београђани да плате казну уколико су закаснили неколико минута да одвезу кола са јавног паркинга?

Да би утврдио истину правник Владимир Тодорић је 9. јануара 2009. године пред Уставним судом Србије покренуо иницијативу за оцену законитости члана 19. Одлуке о јавним паркиралиштима Београда. Он тврди да је незаконит и противан члану 270 Закона о облигационим односима где се изричито каже да уговорна казна не сме бити предвиђена за новчане обавезе.

– Плаћајући карту за смештање аутомобила на паркиралишту грађанин заснива облигациони однос. Доплатна карта није дефинисана као прекршај иако град на то има право по члану 5 Закона о прекршајима, већ је у питању уговорна казна за човека који није испунио новчану обавезу. Град је могао, али до сада није, да кориснику обрачуна затезну камату за неиспуњење облигације или да предвиди посебан прекршај. Због тога би убудуће новац прикупљен на овај начин морао да се слива у републички буџет – истиче Тодорић.

Он сматра да би „Паркинг сервис” требало да врати новац грађанима који су протеклих година платили доплатну карту, јер у Закону о основама безбедности саобраћаја није предвиђен прекршај за неплаћање услуга паркирања у тачно временском периоду.

У „Паркинг сервису” тврде да по Закону о комуналним делатностима од 1998. године могу да пружају услуге. Одлуком Скупштине града утврђено је да је корисник обавезан да плати паркирање по ценовнику које одобри градоначелник. У случају да возач прекорачи време за коришћење паркинг места, контролор је дужан да изда доплатну карту кориснику која садржи обавезу плаћања износа, такође утврђен ценовником.

– Примедбе око правног основа за наплату доплатне карте су неосноване, јер је неспорно локалне самоуправе да пропише начин и услове за обављање комуналне делатности, утврди цену услуге коју предузеће пружа, услове под којима обавља поверену комуналну делатност и висину накнаде. Наплата накнаде за коришћење паркиралишта у виду доплатне карте представља цену комуналне услуге паркирања или накнадно, у виду плаћања доплатне карте која није казна. Она представља цену за комуналне услуге паркирања која није плаћена у тренутку започињања њеног коришћења, већ накнадно– истичу у „Паркинг сервису”.

Тодорић који не спори право да град казну за прекорачење времена паркирања одреди као прекршај мисли да се то не чини јер би навац од казне у том случају морао да иде у буџет републике. Он сумња да је озбиљна контрола новца који се наплатом казни слива у „Паркинг сервис”.

Бобан Ковачевић, директор „Паркинг сервиса”, каже да новац прикупљен од доплатних карти и наплате паркирања се троши на бројне пројекте. Он додаје да се ово јавно предузеће не финансира из градског буџета, већ искључиво од наплате услуга.

– Београђани плаћају можда најнижу цену паркирања у Европи. „Паркинг сервис” има озбиљан програм пословања којим је предвиђено да новац троши за изградњу нових паркиралишта, куповину хардвера, обележавање простора у новим зонама за паркирање, опремање контролора и модернизацију рада свих органа предузећа. Наш годишњи план пословања је под контролом надлежних градских органа и ко жели може да утврди где је потрошен сваки динар – каже Ковачевић.

Д. Спаловић

-----------------------------------------------------------

Уставни суд још без одлуке

Дејан Милић, саветник за односе с јавношћу Уставног суда, каже да су суду налазе два предмета по иницијативама за оцену законитости одлуке о јавним паркиралиштима града Београда. По овом предметима се води поступак, али суд још није одлучивао на редовној седници о овим предметима.