Петлов реп за добро расположење

Реч коктел, енглески cocktail, у дословном преводу значи петлов реп. И има везе са раскошним бојама које красе овај део тела сваког расног петла. Верује се да читава прича о популарним мешаним пићима стиже са америчког континента из неких давних дана када су борбе петлова на новом континенту биле веома популарне. Тада је био обичај да власник петла победника сасвим понизи побеђеног тако што би му ишчупао део репа, а свој тријумф, ако се тако могла назвати победа његовог петла, залије неким необичним и по свему посебним пићем.
У Европу су коктели стигли у коферима и са навикама повратника Европљана средином 19. Века. Прва мешана пића која су се служила у лондонским хотелима била су намењена ондашњим припадницима високог друштва, док је обичан свет у пабовима и даље испијао виски и пиво. Као што и данас то чини.

Из Енглеске, популарност коктела ширила се брзо. У Немачку, Италију па чак и земљу вина, Француску.

Може се рећи да је златно доба коктела наступило двадесетих година прошлог века увођењем прохибиције у САД. Забрана точења алкохола створила је око бармена ореол мистерије, моћи и елеганције. Како је количина алкохола била ограничена, а и да би крајњи производ изгледао што безазленије, пића су мешана без много предрасуда. У ово време креирани су неки од најпопуларнијих коктела данашњице: лонг ајленд, ајс ти, хаибол, џин тоник...

Без обзира на све мистификације око припремања коктела, уверавамо вас да за њихово справљање у кућној радиности нису потребни ни екстра опрема ни екстра умеће. Оно што морате имати јесте шејкер, препознатљива посуда за мућкање пића, неколико различитих врста алкохолних пића, свеже воће, одређене врсте сока, а, пре свега, одговарајуће чаше и чашица за одмеравање количине.

Основу већине коктела чини једно од од ова четири пића: џин, вотка, виски или рум. Затим долази такозвано секундарно алкохолно пиће које сваком коктелу даје посебан укус и неки безалкохолни напитак или ликер за бојење и коначно формирање укуса ове течне мућкалице. Важно је да погодите пропорције у којима додајете састојке, али савете ове врсте можете да добијете у свакој бољој књизи рецепата или се распитајте код шанкера у најближем кафићу. Важна напомена: ово није кратак курс за почетнике већ кратко подсећање на историју коктела.

Коктели су лепи за гледање и сваки мајстор за коктеле труди се да његово пиће већ на први поглед привуче вашу пажњу. Користе разне украсе сунцобране, кексиће, воће. Све је ствар маште, а информација више гласи:

Коктели се могу служити као аперитиви, значи пре јела, затим као диџестиви, после јела, а могу се конзумирати и као лонг дринкс, односно пића за дуже седење или стајање... Важно је да не претерате.