Више не пуше као Турци

У Европи се досад говорило: види, пуши као да је Турчин. Сада се све на тумбе окренуло, или би тако требало да буде. У Турској су ступили на снагу нови параграфи закона којима су цигарете протеране из ресторана, кафеа, ноћних клубова и других јавних места. То је заправо завршни ударац пушачима пошто је још прошле године заведена забрана никотина на радним местима и у великим трговачким центрима, школама, болницама, превозним средствима, аутобуским и железничким станицама. Нису поштеђени ни томпуси, као и традиционалне наргиле, церемонијална атракција која привлачи и туристе. Изузетак су затвори, неуропсихатријске клинике и хотели, у којима треба да се обезбеди посебан простор за пушаче.

Рат цигаретама први је објавио премијер Тајип Ердоган, који је, као бивши спортиста, одраније познат као велики противник никотина. Чим је засео у ту фотељу он је свом министрима наредио: „Доста, заборавите цигарете!” Један од њих, не откривајући име, пожалио се новинарима да мора, кад је у близини председника владе, да користи парфем како не би осетио мирис дувана.

„Борба против пушења је за Турску исто толико важна као и борба против курдских терориста”, склон претеривању говорио је у кампањи против цигарета премијер Ердоган.

„Лако је њему када никад није уживао у цигарети”, одговарају противници ове револуционарне забране.

У Турској пуши 22 од укупно 70 милиона грађана. Она је по томе међу првима у свету. Министарство здравља процењује да никотин сваке године са лица земље однесе овећи град од 100.000 становника. За лечење оболелих потроши се две милијарде евра. Све се мења па и Турска. Ако је веровати анкетама, већина грађана подржава овај потез владе. Истовремено противници забране прете протестима. Многи најављује бојкот закона, понашаће се, кажу, као да се ништа није догодило.

У параграфима су предвиђене оштре казне. Грађани који пуше на јавним местима „зарадиће” 69 лира (45 долара). За бачени опушак на улици платиће 10 долара. Власницима јавних објеката се прети много оштријом глобом (560 до 5.600 лира). Примену новог закона контролисаће 4.000 инспектора. У влади су свесни да је то недовољно и већ апелују на непушаче да јој помогну, да пријављују оне који се оглуше о ову забрану.

Многи власници угоститељских објеката се плаше да ће им ова новина смањити промет, да ће морати да ставе катанац на кафане. Турци имају култ пушења од малих ногу. То је начин живљења, могло би се рећи део културе. Када не раде они сате проводе у кафанама, ћаскају, бистре политику уз цигарету, црвенкасти чај, кафу или национално пиће „раки”. У Турској се све политизује па и прохибиција цигарета. „То је кршење људских права”, оптужују једни. Други у овоме траже и проналазе дубље корене. Поготово што је прошлог месеца забрањено и рекламирање алкохолних пића.

„Ово је отоманска култура. Мислим да у свему овоме постоји и верски фактор. Они су данас забранили цигарете, сутра ће алкохол”, кажу власници кафића, барова и ресторана у истанбулској четврти Бејоглу, најпознатијем стецишту ноћног живота. Оптужба је јасна: садашња влада, која има исламистичке корене, и на овај начин, наводно, поткопава секуларни поредак, враћа земљу у шеријат, у време када је алкохол био проказан, као грех који не иде уз правог муслимана.

Војислав Лалић