Градска фаца

Доживео сам откровење. Спознао сам смисао постојања. Видео сам месију. Није баш носио десет заповести, али је имао фирмирану торбицу (такозвану топломерку) испод мишке и болесно скуп мобилни телефон. Претпостављам да свевишњи сада на тај начин комуницира са својим изабраницима?! Како год...
Елем, можете, а и не морате да ми верујете, ја сам заиста упознао аутентичну, аутохтону и супериорну врсту хомосапиенса, у пророчким књигама знану и као: градску фацу! Добро, нисам баш упознао, али сам био на некаквој презентацији "брендираних" непотрепштина у истој просторији с њом. На три корака. Још од Икара нико није ближе пришао "сунцу", а при том преживео...

А, знате ли, бре, људи шта је заправо "градска фаца"?! Ни ви? Цццц...

Ево, ја ћу набацати неке закључке до којих сам дошао, неке тајне које су ми казане, додајте понешто и ви па можда склопимо причу о том феномену: градске фаце илити "урбаног лика".

Развио се у вакууму моралних норми и посрнућа општих друштвених вредности. Од доколице и џабалебарења је направио сасвим уносан посао од којег богато живи. Визуелно је помпезан и склон свакојаким деформацијама на којима су некада социолози и психолози магистрирали, а данас спадају у домен права и слобода.

Не пристаје на компромисе у одевању. Или преплаћене реплике светских робних марки или ништа! Комуницира невербално, осим ако није притеран уза зид давањем кратке изјаве за неки од таблоида.

Увек користи прилику да храбро призна како су га из животног мрака извукли стилиста, козметичар, нутрициониста, фитнес инструктор, тај и тај фризер, тај и тај бутик... Безрезервно су били уз њега када је посртао и долазио у искушење да нађе прави посао, изађе у нереномирани кафић, уђе у градски превоз, призна да има фамилију на селу...

Увек је радо виђен на разноразним "ивентима" (термин који у говору градских фаца обједињује: промоције, изложбе, концерте, уопште све манифестације јавног карактера и великог друштвеног значаја). Мада организатор није сасвим сигуран ко је и шта он заправо, нити он има појма о чему је ту реч, беспоговорно падају једно другом у загрљај, целивају се у урбане образе, сликају за новине, телевизију, радио, Интернет и приватну архиву, све уз пропратни коментар:

- Много ми значи што си дошао!

- Ма не бих ово пропустио ни за шта!! И само бих да споменем да вечерас не бих изгледао овако како изгледам да није мог стилисте...

Сходно начину живљења, тешко се могу видети током дана, изузев у поподневним сатима када излазе из гротескних архитектонских решења на касни доручак који броје у калорију. Када су сами, ипак највише воле да у пола хлеба натрпају паризер и "зденку", мада искрено презиру себе због те варварске навике...

У принципу не воле популарност и носе је као бреме и искључиво у самоодбрани од обичних смртника користе свемоћну питалицу: "Знаш бре ти ко сам ја?".

Градска фаца избегава да више од 18 пута дневно помене своје ангажовање у силним хуманитарним акцијама и не воли да се зна како је деци из неке планинске забити несебично даривала ролере и хигијенске пакете са маскама за одмарање очију од снежног слепила...

Са навршених 30 година градска фаца је склона писању аутобиографског штива, са 35 допуњеног издања, а већ са 40 издавању узбудљиве путописне трилогије под називом: "Моја путовања кроз београдске општине и сусрети са селебрити личностима".

Наравно у предговору ће захвалити 563 спонзорима, а на корицама посветити књигу: стилисти, нутриционисти, фитнес гуруу, педикиру...

На промоцију ће наравно доћи сви они драги пријатељи на чије је "ивенте" дотад ишао, све остале градске фаце, егзалтирани таблоиди и понеки смртник који је ту залутао. Преплашиће се кад још с врата чује хорско: "Знаш, бре, ти ко смо ми"?!

Градске фаце, пријатељу, градске фаце. Ти неуки, неурбани поштоваоче превазиђених животних вредности и моралних аршина.

Ти што у ери "ивента" још живиш за догађаје. Ти који немаш "медија план" ни најобичнији "интернет сајт". Ништавна персоно без "аутфита", "бекапа", "персоналитија", недостојна "хендловања"...