Најзад код куће

Лесковац – Две породице у Лесковцу јуче су славиле повратак двоје младих који су повређени у удесу аутобуса код Луксора у Египту. Радост је стигла у породичну кућу Ивице Нешића у Улици Коле Рашића у овдашњем насељу Добичица и у стан његове девојке Миљане у лесковачкој Улици војводе Мишића. У Лесковац су стигли колима града око пет сати.

– По њих су ишли возач заменика градоначелника и Миљанин отац Горан Церовић. Сачекали су их на аеродрому „Никола Тесла“ где је авион слетео око два сата. Лично сам их сачекао испред куће Ивице Нешића, а ту је била и група рођака и пријатеља – рекао је за „Политику“ Бранислав Ђорђевић, заменик градоначелника Лесковца.

Пошто су се изљубили и изгрлили са својим најмилијима, Ивица и Миљана су отишли да се наспавају, а њихови укућани непрестано одговарају на многобројне телефонске позиве.

– Можете да замислите како нам је било. Данима смо били ни живи, ни мртви. Стално смо контактирали преко мобилног телефона и знали смо да Миљана није озбиљно повређена, али је стрепња, ипак, постојала. Ово је ужасна трагедија, видео сам да су погинуле читаве породице. Као да је ракета погодила аутобус. Ми смо имали срећу. Ивица није повређен, а Миљана је само угрувана. Физички нису повређени, али ће душевне ране остати, јер су претрпели велики стрес, каже за наш лист Миљанин отац Горан Церовић, док његова миљеница спава најзад у свом кревету.

Ивичина мајка Снежана Нешић једва стиже да одговори на све телефонске позиве. – Зову рођаци и пријатељи са свих страна. Ово је мој најсрећнији дан. Нон-стоп сам се чула са Ивицом и знала сам да је добро, али тек сада могу да одахнем, каже Снежана за наш лист. Радост не крије ни Ивичин деда Љубомир Нешић: – Већ сам преживео једну трагедију, изгубио сам његовог оца. Хвала богу да је Ивица добро.

Ивица се на тренутак пробудио. – Још се нисам наспавао, тек ћу да спавам, устао сам само да попијем кафу са мајком. Искључио сам мобилни телефон да бих се лепо наспавао и одморио. Не знам ко све није звао. О несрећи могу да кажем оно што је већ толико пута испричано. Био сам будан у тренутку судара и то ми је вероватно спасило живот. Наш аутобус је ишао нормално у својој траци кад смо ушли у кривину улево, камион је ишао с друге стране, такође у својој траци, а онда смо у секунди видели други камион који претиче и судар је био неизбежан. Био сам свестан и одмах сам почео да тражим Миљану која је била два-три метра од мене. Била је у несвести. Извукао сам је. Хвала држави Србији која је била све време уз нас, испричао нам је двадесетдеветогодишњи Ивица Нешић.

Иначе, његово име није непознато у Лесковцу. Радио је као спортски новинар у ТВ Лесковац, одакле је прешао у Завод за здравствено осигурање. Потпредседник је Градског одбора странке Г17 плус, а однедавно је и члан Градског већа Лесковца. Његова девојка Миљана је банкарски службеник.

М. Момчиловић