Тијана брине за виолину

Зрењанин – Тијана Лукић је из каирске болнице поручила Обраду Недељковићу, диригенту нашег најстаријег камерног гудачког оркестра „Душан Сковран”, да јој нађе привремену замену. Она је заједно с мужем Мирославом остала да се лечи у Египту, пошто су они доживели теже повреде и нису се јуче, са осталим лакше повређеним туристима, вратили кући.

Вест да је уметница и у болничкој постељи изразила бригу за припреме оркестра који се спрема на турнеју по Француској у августу– а и после доласка к свести прво се распитивала да ли ће моћи да свира виолину– говори о њеној љубави према музици и професионалној савести, али, што је важније, и да јој се здравствено стање поправља.То је за „Политику” потврдила Тијанина мајка Нада која је у честом телефонском контакту с Каиром где је отпутовала њена најстарија ћерка Ивана да се нађе при руци повређеној сестри. Тамо су допутовали и родитељи њиховог зета Мирослава, отац Живко и мајка Радмила. Мирослав се такође успешно опоравља и незванично сазнајемо да је он подвргнут још једној мањој хируршкој интервенцији која је успешно обављена.

У Зрењанин је стигао Иван Ергелашев, младић који је од четворо Зрењанинаца из кобног аутобуса прошао с најлакшим повредама, али је у тој несрећи страдала његова девојка Славица Трпеска. Он није смогао снаге да разговара с новинарима јер је, како нам је рекла његова мајка Љиљана, јако потресен и уморан.

–Сви смо страшно погођени. Они су се забављали седам година и веома су се волели. Иван је студент медицине на завршној години и успео је с великим напорима да тешко повређену Славицу непосредно после несреће поврати у живот, али је она ипак подлегла у болници и није јој било спаса. Имам осећај да мој Иван све више схвата шта се стварно догодило и да све више пати – каже мајка Љиљана.

У кући Трпеских влада велика жалост. Славичин отац Жика је самоиницијативно, чим је чуо за несрећу, отпутовао у Каиро преко Истанбула и неће се враћати без тела своје миљенице. Славицу су бројни пријатељи звали Цеца и на вест о трагедији једна њена другарица је на Фејсбуку отворила својеврсну књигу сећања у коју се од сада, с разним порукама саосећања, уписало близу три хиљаде младих Зрењанинаца. „Они који је нису познавали треба да жале још више”, пише у једној поруци.

Ђ.Ђукић