На ред стиже и смањивање пензија

Од нашег сталног дописника
Загреб – „Свињскигрип” није ништа према „аргентинском синдрому”. Тако ових дана отприлике размишљанајширахрватскајавност, која после изненадне смене на кормилу владе све више стрепи од економског урушавања земље. Надлежни функционери, наравно, умирују грађане тврдњама да су то претерана и неоснована страховања, те да осим мало јачег стезања каиша (смањења стандарда) ништа теже неће погодити земљу. Али у то верује све мање узнемирених грађана.

Такве црне визије исказује и све више стручњака, па тако економиста опозиционе Хрватске народне странке Драган Ковачевић без устезања упозорава да ће од јесени хрватску привреду захватити мрачнија варијанта „аргентинског синдрома”.

Такав песимистички закључак овај економиста извлачи из најновијег „мини-ребаланса” владе којим је кресањем функционерских пензија и неких текућих трошкова државних органа уштеђено око сто милиона евра. „На брзину им ваљда треба новац за плате”,уверен је он, поготово што већ стижу озбиљни сигнали да неће бити новца за јесење плате и пензије ако се не предузме нешто озбиљније.

„Рупа” у овогодишњем државном буџету износи пунедве милијарде евра, а многи економисти тврде да ни то није коначан износ. Зато се за септембар припрема и трећи, овај пут ригорозан ребаланс буџета који би требао да осигура тај новац, а да ли ће се у томе успети тек остаје да се види, поготово што ће морати да дирне и у до сада неприкосновене пензије грађана и плате које се исплаћују из буџета.

Ситуацију отежава чињеница да је Хрватска најзадуженија транзицијска земља. Укупни спољни дуг ове године достигао је 40 милијарди евра, што је чак 83 одсто БДП-а. За плаћање ове године доспело је 3,83 милијардеевра дуга, а како ни туристичка сезона због опште економске кризе у свету није баш стартовала према жељама,укупна слика заиста добија тамнебоје. Уз све то, најновији податак Хрватске народне банке каже да су и стране инвестиције у Хрватској ове године опале за 42 одсто, а њен гувернер Жељко Рохатински објавио је да централна банка више нема могућности да помаже влади јер је употребила све своје инструменте. Индустријска производња пала је за 7,1 одсто, у протеклих пола године повећао се и број незапослених за 11,1 одсто и сада износи 247.000... Ипак, владајући кругови и даље су упорни у тези да им није потребна помоћ ММФ-а, већ да сами знају шта им је чинити.

А то је ригорозно кресање трошкова где је год то могуће, па се у том смислу за јесен најављује читав низ мера. Почело је већ ових дана смањењем функционерских пензија (износе просечно 1.400 евра) за десет одсто, а таква мера се предвиђа и за све остале такозванеповлашћене пензије које користи око 180.000 грађана.

„У питање ће доћи статус, висина и начин стицања свих пензија по посебним условима, а не само функционерских”,каже о томе државни секретар у Министарству привреде Миљенко Павлаковић.

Држава годишње на такве пензије издваја из буџета око милијарду евра, од чега на пензије бораца из протеклог рата отпада око 660.000 евра, а прима их укупно 62.855 грађана са статусом хрватског борца. Већ из овога је видљиво да ће бити и најтеже дирнути у ту бројну повлашћену групацију, што је показао и неуспех акције да се са тог великог списка уклоне они са лажним подацима.

Међу најављеним мерама владе за почетак јесени предвиђа се и смањење пензија осталих грађана, од чега би били изузети само они са примањима до 2.000 куна (око 273 евра), смањење плата запослених у државним и јавним органима и институцијама, повећање ионако високог ПДВ-а (сада је 22 одсто) и његово увођење и на основне прехрамбене производе, повећање пореза богатијима итд.

Шта ће од свега тога бити за сада су тек нагађања, влада још размишља и прерачунава какве ће то реакције изазвати међу најширим слојевима.Међу онима који сматрају да треба одједном донети свеобухватни ребаланс буџета и пратеће мере колико годоне биле оштре и тешке јестеи хрватски председник Стјепан Месић, који јекоментаришући досадашње понашање владе цитирао покојног српског премијера Зорана Ђинђића:

„Ако мачку сечете реп мало по мало,увек ће га једнако болети. Зато ако га желите скратити – учините то одједном”.

Радоје Арсенић