Пола милијарде долара уштеда у буџету

Покушавајући да се процес трошења јавних средстава усагласи са европским стандардима и праксом Влада Србије је прошле године у пет пилот министарства увела модел програмског буџета. Министарства са програмским буџетом су: Министарство трговине и услуга, Министарство здравља, Министарство просвете, Министарство за државну управу и локалну самоуправу и Министарство вера.

Почетком 2009. године, организација ,,Проконцепт” је у 11 градова Србије надгледала изабране програме Министарства здравља и Министарства просвете анкетирајући укупно 1.100 грађана и запослених у здравству и образовању. На основу истраживања сачињена је анализа успешности програма ова два министарства. Анализа се даље шири на целокупан процес формулисања и примену буџетских политика у Србији, покушавајући да пружи шири увид у трансформацију предизборних обећања у одговарајуће буџетске политике.

Анализирајући програме Министарства здравља видљиво је улагање у објекте (мање у опрему)и лекове, а смањена је продаја фалсификованих лекова. Са друге стране, готово ништа није урађено на подстицању рађања, на превенцији самоубистава и насиља младих, здравој исхрани и превенцији гојазности деце и омладине.

Програми Министарства образовања су, по оцени испитаника, још мање успешни. У раду са ђацима не примењују се нове образовне методе, веома је слаба подршка талентованим и надареним ученицима, док је сиромашнијим друштвеним слојевима средњошколско образовање готово недоступно, нарочито ако је ван њихове локалне заједнице.

Занимљиво је да су у највећем броју случајева оцене анкетираних грађана и запослених приближно исте, што говори да на исти начин прихватају програме иако су једни даваоци а други корисници услуга.

Имајући у виду да је одабир буџетских програма искључив домен ресорних министарстава, слаба оствареност програма, као и њихов очигледно низак рејтинг у очима пружалаца и давалаца услуга отвара два веома важна питања: Прво, на који начин се бирају програмски циљеви и пројекти којима они треба да се остваре? Друго, који су капацитети министарстава да политику владе трансформишу у ефикасне државне пројекте, али и да самостално препознају важне друштвене проблеме и на њих на одговарајући начин реагују?

На основу обављеног истраживања тешко је тврдити да у српском буџету постоји изграђен концепт буџетских политика. Неизграђен концепт буџетских политика неизоставно води ка нерационалном трошењу јавних средстава на непотребне пројекте и неефикасне јавне службе, што значајно ограничава напоре учињене у правцу смањења сиромаштва и побољшања квалитета живота у нашој земљи. Државној администрацији недостаје креативност и иновативност, јер новац пристиже без обзира на резултате. Рад на јачању њихове компетентности мора постати један од приоритета стратегије за смањење јавне потрошње.

На бази планираног дефицита за 2009. годину, самим преласком са линијског на програмски модел, због бољег планирања, прикупљања и трошења буџетских средстава уштедело би се око 540 милиона долара сваке године. Истовремено, Србија је ове године узела кредит од 388 милиона долара за изградњу Коридора 10. То је нерационална и неодговорна потрошња новца пореских обвезника.

Потпуним преласком на програмски модел финансирања српски буџет ће учинити једноставан, али веома значајан корак у неопходној реформи јавне потрошње. То тренутно јесте захтев Међународног монетарног фонда, али је и неопходан услов чланства у Европској унији.

директор организације ,,Проконцепт”