Панонски рај – Бабин салаш

Пружила се непгледна војвођанска равница, као велики тепих од природе дат. Нижу се градови и ушорена села која имамју своју физиономију. Свако раничарско место је лепо на свој начин. Једно је њих је и Жабаљ. Давно настао салаш надомак овог места у Бачкој, препуштен времену, поново је актуелан, сада као туристичка дестинација за све оне који пожеле да побегну из вреве свкодневице. То је „Бабин салаш”, оаза међу багремовим стаблима, садницма воћа, зеленила травњака око њега и цвећа.

Вредне руке и жеља да се врати стари сјаја летњиковцу из минулих времена, Снежане Рајић и Драгослава Анчина из Новог Сада, уродили су плодом: „Бабин салаш”, који се налази на седмом километру пута од Жабља ка Зрењанину данас је панонски рај.Ту се може да проведе одмор уз цвркут птица, добар залогај који је крактеристичан за овдашњу кухињу и осећај да си зауставио часовник, што и те како има своје чари.

„Бабин салаш” је званично отворен као оличење понуде сеоског туризма овога краја прошле године, а његов рестаурација и улепшвање започело је 2006. године када су се Снежана и Драгослав одважили да уложе новац у његово обнављање.

– Пре ове одлуке нисмо се бавили туризмом. Свако од нас је радио у свој струци. Драгосав је воћар, ја социолог и радила сам у Радио телевизији Нови Сад. Како се ближила пензија решили смо да се бавимо нечим што има везе са нашим професијама, а може да нам буде и задовољство. Тако је настао „Бабин салаш”. Нисмо се покајали, ма колико да је тешко почињати из почетка – каже Снежана Рајић.

Етно туризам, како Снежана каже, у Војводини је још у повојима, али има перспективу, јер је то нешто што заиста може да заживи и оживи многе салаше и напуштена имања, која када се обнаве бивају привлћна за одмор.

– Имали смо госте из Зрењанина, Новог Сада, Београда, Ужица, Шапца, али и из Загреба. Највише им се свидело што је сачувана аутентичност салаша и његовог окружења, јер је у близини Тиса на којој може да се ужива у купању и пецању. Имамо и бицикле за оне који желе да се провозају раницом и обиђу познате жабаљске голф терене, споменик настрадалим Србима у великој рацији у Другом светском рату, да али и да се упознају са знаменитостима Жабља, Чуруга, Ђурђева, који су нам најближи.

Може увече да се скокне и до Чарде на Тиси и да се ужива у музици тамбураша, док месечина објасјава реку, обалу и салаш на коме се урања у дубок и крепак сан.

Свака соба на салашу је у духу прохујалих времена, са детаљима који чине војвођански колорит. Све је аутентично: од детаља у одајама до ручно рађене постељине са чипком и везом, баш као некад. Зими су дуње на орманима, а када куцне час оне се „селе” у домаће слатко... Печер се и домаћа ракија. Има свега. И гостопримство домаћина неће изостати. Шта још треба, осим добре воље да се оде пут „Бабиног салаша”.

На „Бабин салаш” се ослањају матичњаци разног воћа и засади јабука, шљива, крушака, кајсија и дуња. Права милина.