Јединство у спорењима и различитостима

Бујановац – На југу Србије (у општинама Бујановац, Прешево и Медвеђа) у активном политичком животу учествује шест политичких партија Албанаца – четири регистроване, две које ће то тек учинити. Најдужи "стаж" има Партија за демократско деловање (ПДД) чије је седиште у Прешеву, и једина је која има општинске одборе у Бујановцу и Медвеђи. Формирана је 1990. године и сигурно је најјача политичка групација Албанаца у Србији. Њен лидер од првог дана Риза Халими једини је албански представник у републичком парламенту. У прешевском локалном парламенту заступљена је са 12 одборника (38) и тренутно је у опозицији, у Бујановцу са 13 одборника (41) је на власти у коалицији са Покретом за демократски прогрес (ПДП), њен истакнути члан Нагип Арифи председник је општине, његов заменик лидер ПДП-а Јонуз Муслију. У СО Медвеђа је заступљена са четири одборника, има потпредседника Скупштине и члана Општинског већа.

Исте године кад и ПДД (1990), неколико месеци касније, формирана је у Прешеву Демократска партија Албанаца (ДПА), на чијем је челу од 2003. године (трећи председник од формирања) Рагми Мустафа, актуелни председник Општине Прешево. У локалном парламенту заступљена је са 15 одборника и у коалицији са ПДП (5 одборника) има већину и држи власт.

Покрет за демократски прогрес (ПДП) једина је политичка партија која има седиште у Бујановцу. Њен оснивач и први председник је Јонуз Муслију, актуелни заменик председника Општине Бујановац, за време оружаних сукоба на овим просторима (2000/2001) политички комесар тзв. ослободилачке војске за Прешево, Медвеђу и Бујановац (ОВ ПМБ). Странка је формирана 2001. године, на ванредним локалним изборима те године на којима је учествовала као ГГ освојила је осам одборничких мандата у СО Бујановац, прошле године девет. Припало јој је и место председника СО (Севдаил Хисени, потпредседник странке). Регистрована је под садашњим именом 2003. године. Партиципира у власти у Бујановцу и Прешеву, иако је у међувремену остала без неколико "аутентичних" представника. У Прешеву је свих пет одборника које предводи Орхан Реџепи напустило редове ПДП-а, задржавајући мандате и припремајући се за регистровање нове странке – Националне партије Албанаца. Муслијуа и његов ПДП и у бујановачкој скупштини напустило је четири одборника, који су се приклонили још увек нерегистрованој Демократској унији Албанаца (ДУА).

Последња регистрована (2003. године), самим тим и "најмлађа" је Демократска унија долине (ДУД), чији је председник др Скендер Дестани. Седиште странке је у Прешеву. Заступљена је са пет одборника. Била је у коалицији са Мустафином ДПА, сада је у опозицији, заједно са Халимијевом ПДД.

Карактеристика ових политичких групација (регистрованих) је префикс демократска, у називу. Али, није то једино што их и поред програмских различитости и наизглед нејединства и спорења, чврсто спаја и циљно уједињује. Све албанске партије (преко актуелних одборника) усвојиле су недавно консензусом Политичку декларацију у којој подржавају план Ахтисарија о статусу Косова, што ће рећи – подржавају независно Косово и одлуке нелегално одржаног референдума из 1992. године (организовао ПДД) на коме је на питање – да ли сте за политичко-територијалну аутономију са правом прикључења Косову, са "да" одговорило скоро 100 одсто албанског бирачког тело.

О спорењима и сарадњи, међусобној, и са партијама на Косову, разлозима за неформирање Националног савета, предвиђањима о ситуацији и свом понашању на овим просторима после 19. децембра и евентуалног једностраног проглашења независности Косова, будућности живота унутар Србије..., за "Политику" говоре представници наведених (регистрованих) албанских партија: Шаип Камбери, председник ОО ПДД и шеф одборничке групе у СО Бујановац, Рагми Мустафа, председник ДПА, актуелни председник Општине Прешево, Севдаил Хисени, потпредседник ПДП-а, у прошлом сазиву председник СО Бујановац, и др Скендер Дестани, председник ДУД-а.

– Од почетка водимо реалну политику, покушавамо да остваримо оно што смо обећали бирачима. Референдум из 1992. године многи наопако тумаче, јер нису прочитали образложење у коме стоји да ће се Албанци залагати да у оквиру постојећих институција остваре своја права, а тек ако би се дозволиле промене унутрашњих граница дошло би до припајања ових општина Косову. Јединствени смо у подршци Контакт групе из 2006. године о непроменљивости граница и плану Ахтисарија око статуса Косова јер се залаже за усаглашавање статуса мањина у региону. Статус Косова се неће решити брзо, сложен је то процес, верујемо да неће бити једностраних аката. Ако се тако нешто и деси имамо јасне ставове – сарађиваћемо са постојећим институцијама на Косову, на начин како то чини Србија са Србима на Косову, Републици Српској. Сарађујемо и сарађиваћемо са свим партијама на Косову, ипак, најважнија нам је сарадња са институцијама, председником и премијером. Најближи нам је ДУД, на локалном нивоу смо у коалицији са ПДП-ом, која је нефункционална и више је техничка. Национални савет ћемо формирати када се усвоји закон о изборима – каже Шаип Камбери.

Уз апострофирање да је програм ДПА "по жељи албанских грађана", Рагми Мустафа, који је на локалним изборима у коалицији са Дестанијевим ДУД-ом освојио већину, а недавно се растао с њим и постао "близак" са, из ПДП-а "одбеглим" Орханом Реџепијем, истиче да као и остале албанске политичке партије, "прати и пратиће догађаје на и око Косова". Деловаћемо синхронизовано. Све кораке које буду предузели Срби на Косову, предузеће и Албанци у "Прешевској долини", каже. И недвосмислено поручује да у случају да после проглашења независности Косова то исто учине и Срби у северном делу и одвоје се, Албанци "Прешевске долине" ће сходно договору одборника три Скупштине (Прешева, Бујановца и Медвеђе) и осталих "усвојених докумената", тражити припајање ових делова Косову. Ипак, мислим да неће доћи до једностраног проглашења независности Косова, већ ће се очекивати "зелено светло" од САД и већег броја држава. И то ће бити синхронизовано. Ако буде тако, настојаћемо да се изборимо за сва наша права и у том правцу ћемо деловати. У сваком случају – што Србима на Косову – то нама у "Прешевској долини", каже Мустафа. И прецизира да су му сви политичари на Косову блиски, као и они у Македонији и Албанији. Приоритет је, ипак, сарадња са албанским институцијама. А сарађујемо и сарађиваћемо и са Београдом, истиче.

Севдаил Хисени, књижевник и новинар, у прошлом скупштинском сазиву председник СО испред ПДП-а, суштински исто мисли као и његови сународници, уз мало више конкретности. Мисли да Национални савет Албанаца није формиран, поред осталог и због спорења – ко ће бити на његовом челу. Сарадњу са ПДД на локалном нивоу тумачи као сарадњу из интереса, због подела функција и директорских места. – Највише сарађујемо са ДПА, наша највећа предност је што нам је седиште у Бујановцу. Партија смо центра, грађанска и национална. Не навијамо ни лево ни десно, и није тачно да смо екстремни, истиче Хисени. Има истоветне ставове по питању Косова као и Рагми Мустафа, са којим је његов ПДП изашао из коалиције са ПДД и ДУД-ом (Коалиција Албанаца Прешевске долине) пред прошлогодишње Републичке изборе, које су бојкотовали. Искрено речено, нисмо хтели да кандидат за посланика буде Риза Халими (лидер ПДД-а). – Ако све буде како треба, чврсто сам убеђен да се ове године неће прогласити независност Косова, а касније хоће и то не једнострано, тражићемо посебне везе са косовским институцијама…"

– Демократска унија долине (ДУД) партија је програмски идентична Партији за демократско деловање (ПДД) са којом има и најбољу сарадњу. Не нагињемо ниједној политичкој опцији на Косову, са свима сарађујемо. Грађанин нам је у центру пажње. У потпуности подржавамо Ахтисаријев план и ту смо јединствени. Очекујем од Владе Србије много више иницијатива и конкретних потеза за решавање нагомиланих проблема Албанаца у "Прешевској долини", каже др Скендер Дестани, лидер ДУД-а.