Jedinstvo u sporenjima i različitostima

Bujanovac – Na jugu Srbije (u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa) u aktivnom političkom životu učestvuje šest političkih partija Albanaca – četiri registrovane, dve koje će to tek učiniti. Najduži "staž" ima Partija za demokratsko delovanje (PDD) čije je sedište u Preševu, i jedina je koja ima opštinske odbore u Bujanovcu i Medveđi. Formirana je 1990. godine i sigurno je najjača politička grupacija Albanaca u Srbiji. Njen lider od prvog dana Riza Halimi jedini je albanski predstavnik u republičkom parlamentu. U preševskom lokalnom parlamentu zastupljena je sa 12 odbornika (38) i trenutno je u opoziciji, u Bujanovcu sa 13 odbornika (41) je na vlasti u koaliciji sa Pokretom za demokratski progres (PDP), njen istaknuti član Nagip Arifi predsednik je opštine, njegov zamenik lider PDP-a Jonuz Musliju. U SO Medveđa je zastupljena sa četiri odbornika, ima potpredsednika Skupštine i člana Opštinskog veća.

Iste godine kad i PDD (1990), nekoliko meseci kasnije, formirana je u Preševu Demokratska partija Albanaca (DPA), na čijem je čelu od 2003. godine (treći predsednik od formiranja) Ragmi Mustafa, aktuelni predsednik Opštine Preševo. U lokalnom parlamentu zastupljena je sa 15 odbornika i u koaliciji sa PDP (5 odbornika) ima većinu i drži vlast.

Pokret za demokratski progres (PDP) jedina je politička partija koja ima sedište u Bujanovcu. Njen osnivač i prvi predsednik je Jonuz Musliju, aktuelni zamenik predsednika Opštine Bujanovac, za vreme oružanih sukoba na ovim prostorima (2000/2001) politički komesar tzv. oslobodilačke vojske za Preševo, Medveđu i Bujanovac (OV PMB). Stranka je formirana 2001. godine, na vanrednim lokalnim izborima te godine na kojima je učestvovala kao GG osvojila je osam odborničkih mandata u SO Bujanovac, prošle godine devet. Pripalo joj je i mesto predsednika SO (Sevdail Hiseni, potpredsednik stranke). Registrovana je pod sadašnjim imenom 2003. godine. Participira u vlasti u Bujanovcu i Preševu, iako je u međuvremenu ostala bez nekoliko "autentičnih" predstavnika. U Preševu je svih pet odbornika koje predvodi Orhan Redžepi napustilo redove PDP-a, zadržavajući mandate i pripremajući se za registrovanje nove stranke – Nacionalne partije Albanaca. Muslijua i njegov PDP i u bujanovačkoj skupštini napustilo je četiri odbornika, koji su se priklonili još uvek neregistrovanoj Demokratskoj uniji Albanaca (DUA).

Poslednja registrovana (2003. godine), samim tim i "najmlađa" je Demokratska unija doline (DUD), čiji je predsednik dr Skender Destani. Sedište stranke je u Preševu. Zastupljena je sa pet odbornika. Bila je u koaliciji sa Mustafinom DPA, sada je u opoziciji, zajedno sa Halimijevom PDD.

Karakteristika ovih političkih grupacija (registrovanih) je prefiks demokratska, u nazivu. Ali, nije to jedino što ih i pored programskih različitosti i naizgled nejedinstva i sporenja, čvrsto spaja i ciljno ujedinjuje. Sve albanske partije (preko aktuelnih odbornika) usvojile su nedavno konsenzusom Političku deklaraciju u kojoj podržavaju plan Ahtisarija o statusu Kosova, što će reći – podržavaju nezavisno Kosovo i odluke nelegalno održanog referenduma iz 1992. godine (organizovao PDD) na kome je na pitanje – da li ste za političko-teritorijalnu autonomiju sa pravom priključenja Kosovu, sa "da" odgovorilo skoro 100 odsto albanskog biračkog telo.

O sporenjima i saradnji, međusobnoj, i sa partijama na Kosovu, razlozima za neformiranje Nacionalnog saveta, predviđanjima o situaciji i svom ponašanju na ovim prostorima posle 19. decembra i eventualnog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, budućnosti života unutar Srbije..., za "Politiku" govore predstavnici navedenih (registrovanih) albanskih partija: Šaip Kamberi, predsednik OO PDD i šef odborničke grupe u SO Bujanovac, Ragmi Mustafa, predsednik DPA, aktuelni predsednik Opštine Preševo, Sevdail Hiseni, potpredsednik PDP-a, u prošlom sazivu predsednik SO Bujanovac, i dr Skender Destani, predsednik DUD-a.

– Od početka vodimo realnu politiku, pokušavamo da ostvarimo ono što smo obećali biračima. Referendum iz 1992. godine mnogi naopako tumače, jer nisu pročitali obrazloženje u kome stoji da će se Albanci zalagati da u okviru postojećih institucija ostvare svoja prava, a tek ako bi se dozvolile promene unutrašnjih granica došlo bi do pripajanja ovih opština Kosovu. Jedinstveni smo u podršci Kontakt grupe iz 2006. godine o nepromenljivosti granica i planu Ahtisarija oko statusa Kosova jer se zalaže za usaglašavanje statusa manjina u regionu. Status Kosova se neće rešiti brzo, složen je to proces, verujemo da neće biti jednostranih akata. Ako se tako nešto i desi imamo jasne stavove – sarađivaćemo sa postojećim institucijama na Kosovu, na način kako to čini Srbija sa Srbima na Kosovu, Republici Srpskoj. Sarađujemo i sarađivaćemo sa svim partijama na Kosovu, ipak, najvažnija nam je saradnja sa institucijama, predsednikom i premijerom. Najbliži nam je DUD, na lokalnom nivou smo u koaliciji sa PDP-om, koja je nefunkcionalna i više je tehnička. Nacionalni savet ćemo formirati kada se usvoji zakon o izborima – kaže Šaip Kamberi.

Uz apostrofiranje da je program DPA "po želji albanskih građana", Ragmi Mustafa, koji je na lokalnim izborima u koaliciji sa Destanijevim DUD-om osvojio većinu, a nedavno se rastao s njim i postao "blizak" sa, iz PDP-a "odbeglim" Orhanom Redžepijem, ističe da kao i ostale albanske političke partije, "prati i pratiće događaje na i oko Kosova". Delovaćemo sinhronizovano. Sve korake koje budu preduzeli Srbi na Kosovu, preduzeće i Albanci u "Preševskoj dolini", kaže. I nedvosmisleno poručuje da u slučaju da posle proglašenja nezavisnosti Kosova to isto učine i Srbi u severnom delu i odvoje se, Albanci "Preševske doline" će shodno dogovoru odbornika tri Skupštine (Preševa, Bujanovca i Medveđe) i ostalih "usvojenih dokumenata", tražiti pripajanje ovih delova Kosovu. Ipak, mislim da neće doći do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, već će se očekivati "zeleno svetlo" od SAD i većeg broja država. I to će biti sinhronizovano. Ako bude tako, nastojaćemo da se izborimo za sva naša prava i u tom pravcu ćemo delovati. U svakom slučaju – što Srbima na Kosovu – to nama u "Preševskoj dolini", kaže Mustafa. I precizira da su mu svi političari na Kosovu bliski, kao i oni u Makedoniji i Albaniji. Prioritet je, ipak, saradnja sa albanskim institucijama. A sarađujemo i sarađivaćemo i sa Beogradom, ističe.

Sevdail Hiseni, književnik i novinar, u prošlom skupštinskom sazivu predsednik SO ispred PDP-a, suštinski isto misli kao i njegovi sunarodnici, uz malo više konkretnosti. Misli da Nacionalni savet Albanaca nije formiran, pored ostalog i zbog sporenja – ko će biti na njegovom čelu. Saradnju sa PDD na lokalnom nivou tumači kao saradnju iz interesa, zbog podela funkcija i direktorskih mesta. – Najviše sarađujemo sa DPA, naša najveća prednost je što nam je sedište u Bujanovcu. Partija smo centra, građanska i nacionalna. Ne navijamo ni levo ni desno, i nije tačno da smo ekstremni, ističe Hiseni. Ima istovetne stavove po pitanju Kosova kao i Ragmi Mustafa, sa kojim je njegov PDP izašao iz koalicije sa PDD i DUD-om (Koalicija Albanaca Preševske doline) pred prošlogodišnje Republičke izbore, koje su bojkotovali. Iskreno rečeno, nismo hteli da kandidat za poslanika bude Riza Halimi (lider PDD-a). – Ako sve bude kako treba, čvrsto sam ubeđen da se ove godine neće proglasiti nezavisnost Kosova, a kasnije hoće i to ne jednostrano, tražićemo posebne veze sa kosovskim institucijama…"

– Demokratska unija doline (DUD) partija je programski identična Partiji za demokratsko delovanje (PDD) sa kojom ima i najbolju saradnju. Ne naginjemo nijednoj političkoj opciji na Kosovu, sa svima sarađujemo. Građanin nam je u centru pažnje. U potpunosti podržavamo Ahtisarijev plan i tu smo jedinstveni. Očekujem od Vlade Srbije mnogo više inicijativa i konkretnih poteza za rešavanje nagomilanih problema Albanaca u "Preševskoj dolini", kaže dr Skender Destani, lider DUD-a.