Хорови вредног маестра

Где гласови лепо поју ту је Александар С. Вујић, председник нашег Савеза хорова отаџбине и дијаспоре. Мало је само то рећи: он је и композитор, диригент, пијаниста, професор на ФМУ, оснивач камерног оркестра Симфонијета и Мадригалског хора ФМУ, награђивани и одликовани уметник. Посебно лепо сија златна медаља освојена на Хорској олимпијади у Бусану (Кореја,2002), са сомборским хором „Јувентус кантат”. Његове композиције штампали су издавачи у САД, Италији, Немачкој, Мађарској и, наравно, Србији.

У значајној Енциклопедији хорске музике 20. века, америчког издавача Амадеус Прес, стоји и Ваше име. Па, да мало прелистамо ту књигу...

Објављена је пре неколико година, само сам је ја тек недавно „открио”. Има око четири стотине страница, а две су припале хорској музици Србије. Десет наших композитора је у тој књизи, од Мокрањца па надаље. И само су двојица живи. Онај други је Душан Радић. Америка је огромно тржиште за хорску музику, али, нажалост, српских композитора на том тржишту готово да и нема. Од мојих пет композиција издатих у САД две су продате у 5000 примерака. То су „Отче наш” и „Аве Марија”. У Америци ме изводи око двеста хорова и не чуди ме што сам се нашао у том избору.

„Отче наш” често се чује и на другим светским подијумима, зар не?

У Бечу, на 25. хорском такмичењу „Франц Шуберт”, моје „Отче наш” певала је „Благаја вест” из Москве; хор из Јужне Африке „Про канту” певао је у лондонској катедрали Сент Пол, али и на Хорској олимпијади у Грацу, где су тријумфовали у категорији Музика сакра. Била је то и обавезна композиција на међународним такмичењима у Немачкој и Естонији. Ускоро ће је чути и на далеком острву Њуфаундленд (Канада), у граду Сент Џонс где се одржава фестивал „500 хорских гласова”. Нећу бити тамо, али моја песма хоће, на фестивалском мастер класу који води Фред Сојберг из Шведске.

Скоро је премијерно изведено неколико Ваших композиција инспирисаних песмама Еве Рас. Откуд ова сарадња са познатом глумицом?

Десило се то на мојој ауторској вечери, на концерту у Крагујевцу. Иначе, пажњу на поезију глумице скренула ми је пријатељица из Француске Миомира Витас. Четворо талентованих младих соло певача – Славица Бољевић (сопран), Јована Јовићевић (мецосопран), Маријана Веселиновић (сопран) и Бојан Булатовић (тенор) – извели су десет мојих песама на текст Еве Рас „Кад ми мама купи паре”.

Хорско певање је Ваша „омиљена музика”. Шта се са њом данас дешава на светској сцени...?

У великој је експанзији и све је присутнији тренд да се на сцени и нешто догађа. Хорска олимпијада је спектакл који треба доживети. Тешко је описати све те различите костиме – од оних од леопардове коже – са копљем, из Јужне Африке, до такође живописних из Индонезије, Тајланда, Кине, Монголије, Јапана... Ту су и сјајни хорови са Тајвана, из Кореје, Аустралије и, наравно, из Европе и Америке. Све је то једна чудесна слика људи који се и веома лепо друже, заједно певају.

…а како је овде?

Када кажем код нас не мислим само на Србију, већ на цели регион. Наравно, прво помињем Србију са њеним превирањима на хорској сцени; једни се хорови гасе – други се рађају. Посебно црквени. Нема ни речи о одумирању хорског живота, посреди је велика прекретница. Савез српских хорова члан је Уније европских хорова, а ја сам у председништву Уније задужен за регион Балкана, па сам са њом повезао и хорске савезе Хрватске и Македоније, а до краја године придружиће се и Бугарска и Албанија. У хорском животу Србија је постала лидер у региону, што би рекли наши политичари.

Некад сте, не само сањали, већ и кренули у акцију да и Београд постане олимпијски град, додуше као домаћин хорске олимпијаде. Добили смо, ево, Универзијаду, али и кризу, па има ли данас икакве наде и за снове наших хориста?

„Интеркултур” из Немачке, који организује хорске олимпијаде, има свој олимпијски комитет, чији сам члан. И могу да кажем: када би се Београд, после искуства са Универзијадом, прихватио тог слатком залогаја порука свету била би да Србија пева, да је мирољубива и наш имиџ би се битно променио. То је: око 20 000 хорских певача из целог света десет дана међу нама... А финансијски трошкови су десет пута мањи него утрошени на Универзијаду. Па, сад, видите!