Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Није снимано у Холивуду, али је доснимавано

Није снимано у Холивуду, али је доснимавано
Алексеј Леонов наздравља са председником Медведевим (Фото Фонет)

Од нашег дописника
Москва, 21. јула – Приче о томе да се Американци нису спустили на Месец и да је све била представа приређена да би се, на врхунцу хладног рата, непосредно после Гагариновог успеха, показала надмоћ САД, не једном су се појављивале и у Русији. Приказани су и филмови у којима се, тобоже, доказује да су снимци са Месеца, заправо, снимљени на Земљи. Аргументи делују прилично убедљиво – ако је на Месецу безваздушни простор, како се застава лелуја; како је било могуће снимити силазак Армстронга степеницама; и још много сличних питања.

Алексеј Леонов, први човек који је боравио у отвореном космосу, учесник совјетског „месечевог програма”, један од кандидата за првог човека који ће ступити ногом на Месец, врло објективно оцењује ситуацију и један је од најватренијих бранилаца америчког присуства на Месецу. Његово сведочење руским медијима има још већу вредност ако се зна колика је суревњивост тада владала између две велесиле и коју су цену обе биле спремне да плате (и у људским животима) само да превазиђу супарника.

„Да Американци нису били на Месецу могу озбиљно да верују само апсолутно неуки људи. И, нажалост, све те приче о тобоже исфабрикованим кадровима у Холивуду потекле су управо у Америци. Узгред речено, први човек који је почео да шири те гласине осуђен је за клевету и био је у затвору”, каже Леонов.

А читаво замешатељство је почело на прослави осамдесетог рођендана Стенлија Кјубрика, кад је његова жена, у неком разговору с новинарима, изјавила да на земљи постоје само два права месечева модула – једна у музеју, а други у Холивуду, где је „доснимавано искрцавање Американаца на Месец”.

Леонов не пориче да је било доснимавања, али тврди да је оно било потребно да би гледалац могао да од почетка до краја види шта се догађало, и да је то пракса у многим документарним филмовима.

„Није, на пример, могло бити снимљено како Армстронг отвара врата космичког брода који се спустио на Месец. То, просто није имао ко да сними споља. Из истог разлога није могло бити снимљено ни његово силажење степеницама. То је заиста додао Кјубрик у студијима Холивуда, како би гледалац имао комплетну слику тог историјског подвига”, каже легендарни совјетски космонаут.

Он додаје да су астронаути почели да снимају неколико минута после спуштања на Месец. Толико им је требало да се снађу и да поставе антену преко које се слика преносила на Земљу. Леонов руши и крунски аргумент присталица „теорије завере” – лелујање заставе.

„Застава заиста није могла да се лелуја у безваздушном простору. Она је била од прилично чврсте армиране тканине и увијена у ролну на коју је била навучена навлака. Астронаути су прво у постоље које су колико су могли укопали у месечеву ’земљу’ ставили металну шипку на коју је била причвршћена застава, па тек онда скинули навлаку. Платно је почело да се, у условима смањене гравитације, одмотава а деформација арматуре која је почела да се исправља, створила је утисак да се застава лелуја као на ветру.”

Космонаут истиче да је прича о снимању целог филма на Земљи, просто смешна. У Америци су постојали системи који су пратили старт ракете, корекцију орбите, летење око Месеца, спуштање капсуле и њено приземљење.

Иако су Совјетски Савез и Кина биле једине земље на свету које нису директно преносиле спуштање Американца на Месец, Леонов је, као један од малог броја изабраних астронаута, све то пратио преко војног канала.

„Кад је Армстронг стао на површину Месеца и ми, совјетски космонаути, били смо дубоко свесни значаја тренутка, држали смо му песнице за срећу, и искрено желели успех целе експедиције.”

Космонаут сматра да је најбоље такмичење које се икад догодило у историји човечанства управо такмичење СССР-а и САД у космичким програмима.

Коментари43
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.