Хрватска: Српске три странке

Од нашег сталног дописника
Загреб, 21. децембра – Недавни парламентарни избори у Хрватској неочекивано су у први план избацили националне мањине, односно њихове представнике изабране у Хрватски сабор, јер се у тесним изборним резултатима главних "политичких играча" показало да би управо они могли да превагну на једну страну и донесу потребну већину у скупштини за формирање владе.

Санадерова екипа је пред договором с коалицијом ХСС – ХСЛС о успостављању заједничке владе, а њихових осам заступничких места осигураће му подршку 76 мандата од 77 који чине саборску већину. Тај пресудни један глас изненада му је осигурао подршку управо захваљујући једном заступнику мањине – Шемси Танковићу, Бошњаку и председнику СДА у РХ, који је уочи избора јавно потписао подршку СДП-у. Пре тога, први Ром изабран у Сабор – Назиф Мемеди – одмах по изборима склопио је коалицију с ХДЗ-ом. Потом је и челник "праваша" Анто Ђапић нешто "увукао рогове" и изјавио како он неће улазити у коалицију с ХДЗ-ом, али да ће му дати глас када то буде неопходно.

Оваквим развојем ситуације нешто је опала политичка вредност осталих шест мањинских заступника, међу којима и тројице српских, који су се иначе договорили да заједнички наступају у преговорима с мандатаром Ивом Санадером како би изборили уступке од заједничког интереса за све мањине. У првом реду то се односи на двоструко право гласа за припаднике мањина (на општим изборима и на изборима представника мањина, а не да једно искључује друго као што је то сада), стварну примену права на двојезичност, пропорцијално запошљавање припадника мањина у државном и јавном сектору и остваривање осталих права која већ предвиђа постојећи закон о мањинама, али који се у пракси спроводи тек делимично.

Међутим, ако Санадер и ХДЗ желе да имају стабилнију владу мораће на своју страну да привуку барем још неколико заступника, а ту су опет "у игри" представници мањина, посебно тројица српских заступника из Самосталне демократске српске странке. Милорад Пуповац, Војислав Станимировић и Ратко Гајица поново су изабрани за саборске заступнике, овај пут знатно убедљивије него на прошлим изборима, што само потврђује да је СДСС израсла у најјачу и најреспектабилнију политичку опцију међу Србима у Хрватској. Захваљујући томе пред заступницима СДСС-а је овај пут и улазак у хрватску владу, без обзира на то која ће је опција на крају формирати.

Да не би било забуне, Срби у Хрватској нису у никаквом повлашћеном положају зато што имају осигурана три места у Сабору. Они су до протеклог рата и осамостаљења Хрватске били равноправан и конститутиван народ у Хрватској што су стекли још половином 19. века, али им је то једностраним актом одузето уставом независне Хрватске (1990. чак и незаконито) и преведени су против своје воље у националну мањину. И ова око једне трећине од предратног броја што их је остала у Хрватској бројнија је него све остале националне мањине заједно.

Вероватно и зато једини Срби од мањина у РХ имају три политичке странке, једну имају Бошњаци (СДА) и ту је крај страначке приче, јер све остале мањине делују искључиво кроз своје уније које имају статус удружења грађана.

Остале две српске странке једва се чују у јавности између избора: оснивач и челник Странке подунавских Срба из Вуковара Раде Лесковац освојио је четврто место на изборима, али знатно иза тројице кандидата СДСС-а, а Српска народна странка, која је протеклих година и била присутна на политичкој сцени, скоро се више и не чује после смрти свог оснивача и председника Милана Ђукића.