Hrvatska: Srpske tri stranke

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 21. decembra – Nedavni parlamentarni izbori u Hrvatskoj neočekivano su u prvi plan izbacili nacionalne manjine, odnosno njihove predstavnike izabrane u Hrvatski sabor, jer se u tesnim izbornim rezultatima glavnih "političkih igrača" pokazalo da bi upravo oni mogli da prevagnu na jednu stranu i donesu potrebnu većinu u skupštini za formiranje vlade.

Sanaderova ekipa je pred dogovorom s koalicijom HSS – HSLS o uspostavljanju zajedničke vlade, a njihovih osam zastupničkih mesta osiguraće mu podršku 76 mandata od 77 koji čine saborsku većinu. Taj presudni jedan glas iznenada mu je osigurao podršku upravo zahvaljujući jednom zastupniku manjine – Šemsi Tankoviću, Bošnjaku i predsedniku SDA u RH, koji je uoči izbora javno potpisao podršku SDP-u. Pre toga, prvi Rom izabran u Sabor – Nazif Memedi – odmah po izborima sklopio je koaliciju s HDZ-om. Potom je i čelnik "pravaša" Anto Đapić nešto "uvukao rogove" i izjavio kako on neće ulaziti u koaliciju s HDZ-om, ali da će mu dati glas kada to bude neophodno.

Ovakvim razvojem situacije nešto je opala politička vrednost ostalih šest manjinskih zastupnika, među kojima i trojice srpskih, koji su se inače dogovorili da zajednički nastupaju u pregovorima s mandatarom Ivom Sanaderom kako bi izborili ustupke od zajedničkog interesa za sve manjine. U prvom redu to se odnosi na dvostruko pravo glasa za pripadnike manjina (na opštim izborima i na izborima predstavnika manjina, a ne da jedno isključuje drugo kao što je to sada), stvarnu primenu prava na dvojezičnost, proporcijalno zapošljavanje pripadnika manjina u državnom i javnom sektoru i ostvarivanje ostalih prava koja već predviđa postojeći zakon o manjinama, ali koji se u praksi sprovodi tek delimično.

Međutim, ako Sanader i HDZ žele da imaju stabilniju vladu moraće na svoju stranu da privuku barem još nekoliko zastupnika, a tu su opet "u igri" predstavnici manjina, posebno trojica srpskih zastupnika iz Samostalne demokratske srpske stranke. Milorad Pupovac, Vojislav Stanimirović i Ratko Gajica ponovo su izabrani za saborske zastupnike, ovaj put znatno ubedljivije nego na prošlim izborima, što samo potvrđuje da je SDSS izrasla u najjaču i najrespektabilniju političku opciju među Srbima u Hrvatskoj. Zahvaljujući tome pred zastupnicima SDSS-a je ovaj put i ulazak u hrvatsku vladu, bez obzira na to koja će je opcija na kraju formirati.

Da ne bi bilo zabune, Srbi u Hrvatskoj nisu u nikakvom povlašćenom položaju zato što imaju osigurana tri mesta u Saboru. Oni su do proteklog rata i osamostaljenja Hrvatske bili ravnopravan i konstitutivan narod u Hrvatskoj što su stekli još polovinom 19. veka, ali im je to jednostranim aktom oduzeto ustavom nezavisne Hrvatske (1990. čak i nezakonito) i prevedeni su protiv svoje volje u nacionalnu manjinu. I ova oko jedne trećine od predratnog broja što ih je ostala u Hrvatskoj brojnija je nego sve ostale nacionalne manjine zajedno.

Verovatno i zato jedini Srbi od manjina u RH imaju tri političke stranke, jednu imaju Bošnjaci (SDA) i tu je kraj stranačke priče, jer sve ostale manjine deluju isključivo kroz svoje unije koje imaju status udruženja građana.

Ostale dve srpske stranke jedva se čuju u javnosti između izbora: osnivač i čelnik Stranke podunavskih Srba iz Vukovara Rade Leskovac osvojio je četvrto mesto na izborima, ali znatno iza trojice kandidata SDSS-a, a Srpska narodna stranka, koja je proteklih godina i bila prisutna na političkoj sceni, skoro se više i ne čuje posle smrti svog osnivača i predsednika Milana Đukića.