Намигивање локалних шерифа (2)

Централне власти и мањинске странке су неопходне једни другима. Мањине су потребне властима да би обезбедиле демократски легитимитет а још ако од гласова посланика мањина зависи нешто у парламенту ето среће и уступака за мањинске лидере.
Иначе, све власти су склоне добром односу с мањинама. Иако су у финишу његове владавине све веће мањинске странке биле у опозиционом блоку, и Слободан Милошевић је неговао одличне односе са свим мањинама. "Изузев Албанаца све мањине су биле у систему. Давао им је аутономију у њиховом пограничном подручју и у то време велике количине новца вртеле су се у Новом Пазару и Суботици", каже Душан Јањић.
Постоји анегдота по којој је када је Сулејман Угљанин требало да се врати из Турске Слободан Милошевић упитао тадашњег председника Србије Зорана Лилића шта мисли да треба да ураде с њим. Када је Лилић кренуо да прича о хапшењу Милошевић се само насмејао. "Ништа ти не разумеш", наводно му је рекао тада Слободан Милошевић.

Као и тада Милошевић тако и сада демократска власт води рачуна о сарадњи са мањинским странкама.

Као најбоље организована странка у тзв. демократском блоку Демократска странка је успоставила и најбољу сарадњу са странкама националних мањина. Са СВМ-ом је у владајућој коалицији у Војводини последњих седам година а на њиховој листи налазили су се и припадници странке Сулејмана Угљанина (2003) и Расима Љајића (2007). Пред ове изборе ДС је поред Љајића који би несумњиво и сам прошао природни цензус на своју листу уврстио и представнике мањина којих нема толико да би могли да се надају мандатима у републичкој скупштини: Словаке, Хрвате, Буњевце, Влахе, Бугаре... "Став Демократске странке је да као велика, грађанска партија на своје листе укључи и представнике најразличитијих врста организовања националних мањина. Па су тако мандат у парламенту добили Петар Кунтић, председник Демократског савеза Хрвата у Војводини, али и Ана Томанова Маканова која је председница Словачког националног савета и није страначки опредељена", каже Јелена Марковић, портпарол Демократске странке.

Међутим, за разлику од Кунтића и Маканове који су несумњиво задовољни што су се Хрвати и Мађари први пут нашли не само у законодавној већ посредно и у извршној власти, представници Буњеваца и Влаха нису добили мандате. Па нам тако Мирко Бајић каже да се осећа преварено јер су му као представнику Буњевачког националног савета обећали мандат који на крају није добио. Ту се још поставља питање колико су мањински политичари који су изабрани на листи ДС аутономни и колико могу да гласају по свом нахођењу.

У овом сазиву имали смо случајеве и да рецимо Љајићев СДП и ДС гласају различито (око избора судије Уставног суда из Санџака) али у неколико наврата и да посланици мањинских странака у оквиру ДС гласају заједно са ДС-ом иако би се дало претпоставити да би самостално можда другачије одлучили (гласање око средстава за националне савете).

У прошлом сазиву мањински посланици на листи ДС Есад Џуџевић и Бајрам Омерагић имали су толику слободу да су из тада опозиционог ДС прешли у владајући ДСС. Почетак сарадње ДСС-а са странком Сулејмана Угљанина, иако су се зарекли да са Чанком и Суљом неће никада неће сарађивати, био је почетак борбе ДСС-а за мањинске гласове.

Занимљиво је да иако су 24. септембра 2000. листом сви мањински представници гласали за њега, Војислав Коштуница практично тек пет година доцније креће у борбу за мањинске гласове. А после учвршћивања љубави са Угљанином у Санџаку сада се успоставља веза са Савезом војвођанских Мађара у Војводини. Наиме, после седам година сарадње са Демократском странком, која им је за то време прилично ушла у бирачко тело, највећа странка војвођанских Мађара окренула се за ДСС-ом, с којим би у евентуалну коалицију требали да уђу тек после покрајинских избора. Оно због чега је ДСС привлачан мањинским странкама је што деле сличне вредности (све су то странке десног центра) а не деле исто бирачко тело. И што ДСС има значајне полуге власти у Београду.

A треба подсетити и да су уочи прошлих избора радикали најављивали да ће владу формирати само са странкама мањина. И њима су мањинске странке најпожељнији партнер. А они мањинским странкама? Иако нису тако далеко времена када су се припадници мањина плашили доласком радикала на власт сада су савези мањинских странака и радикала на локалу реалност. У Новом Пазару су радикали власт делили са Љајићевом СДП али и знатно национално острашћенијом Странком за Санџак док су рецимо у Бечеју власт делили СРС и ДЗВМ Шандора Пала. Тада су на згради општине Бечеј постављене српска и мађарска застава једна поред друге што је, говорио је Пал, било незамисливо док су на власти биле тзв. демократске странке. Иако би, мањинске странке, дакле могле сасвим добро да прођу у договорима са радикалима још увек такве коалиције се нису дешавале на државном нивоу. Мада да су радикалима недостајали само гласови мањина за нову владу, што су они најављивали и прижељкивали, не би било велико изненађење да је Томислав Николић објавио да је он премијер а неко од мањинских лидера потпредседник владе. 

То што су мањинске странке постале, као што видимо пожељан део парламента може да значи и да су овдашње националне мањине, са изузетком Албанаца са југа Србије сада интегрисане у српско друштво. Да ли је баш тако?

Тамаш Корхец, као неко ко се већ седам година у Војводини бави правима националних мањина (покрајински је секретар за управу) каже да Србија има добре законе који уређују питања националних мањина, да још постоји јаз између закона и праксе, али да је он све мањи. "То што мањине имају аутентичне представнике тамо где се доносе одлуке је ствар од суштинског значаја. Још увек постоје области где би могло много више да се уради, ту пре свега мислим на полицију и тужилаштво, али мислим да могу да кажем да ствари иду добрим правцем", каже Корхец.

Као и припадници мањинских странака и држава може да буде задовољна што су припадници мањинских група укључени у процесе одлучивања. И то не само због демократског легитимитета, који тако добија.