Српске општине препрека за Еулекс

Тренд опречних информација које стижу из Београда и са Косова, односно из канцеларије Еулекса о томе да ли две стране преговарају о царинама и повратку Срба у судове, настављен је и јуче. Портпарол Еулекса Кристофер Ламфалуси рекао је да ће се „наставити разговори са Београдом о техничким питањима која се односе на царину, правду и полицију”, односно о оним областима које су у надлежности Еулекса. Према његовим речима разговори о тим питањима почели су у марту када је шеф Еулекса Ив де Кермабон боравио у Београду. Ламфалуси је рекао за Радио Косова да је претходно упознао институције Косова са тим разговорима. „Разговарамо од марта када је шеф Еулекса посетио Београд. То је био почетак једног броја разговора о техничким питањима на нивоу компоненти какве су царина, правда и полиција”, рекао је Ламфалуси.

Власти у Београду, међутим, и даље тврде да са Еулексом нема преговора ни о увођењу царине на административним прелазима Јариње и Брњак, али ни договора о повратку српских судија и тужилаца у судове у Косовској Митровици. Београд, међутим, не искључује могућност разговора о овим темама. И министар за Косово и Метохију Горан Богдановић није искључио могућност договора са Еулексом о царинама, али је рекао да је неприхватљива једнострана одлука о томе. Једно до спорних питања могло би да буде и коме ће ићи новац од прикупљених царина.

Са тим ставом власти не слажу се многи Срби са севера Косова, пре свега они чији камиони свакодневно прелазе административну границу. Они тврде да би увођење царине значило и фактичко одвајање Косова од Србије и посредно признање косовске независности. Већ сада они имају проблема са Еулекс цариницима јер је од маја на два прелаза према Косову уведено евидентирање робе која улази на Косово, односно фотокопирају се личне карте возача и узимају копије трговинских исправа које прате товар. Власници су обавезни и да са папиром који добију на прелазу оду у јужни део Митровице како би косовским властима пријавили робу. Они се томе противе јер, како кажу, нити могу из безбедносних разлога да оду у јужни део Митровице нити имају намеру да косовским властима плаћају ПДВ од 16 одсто и акцизе. Према српском закону који је донет 2005. године привредници са Косова су ослобођени плаћања и ПДВ-а и акциза.

Као аргумент за увођење нове мере Еулекс је навео смањење превара и кријумчарења. Према оцени државног секретара за КиМ Оливера Ивановића овај потез Еулекса не може да шкоди, али под условом да су обављене консултације са представницима општина, царине и Владе Србије. Према писању неких медија, договор око поделе новца од царина наводно је постигнут и то тако да 65 одсто новца иде влади Косова, а 35 одсто српским општинама на северу КиМ.

Да су ова питања пре свега политичка, а мање техничка сведочи и изјава Де Кермабона дата београдским новинарима који су прошле недеље посетили Приштину. Он је тада рекао да су технички преговори у току, али да мора да буде постигнут политички договор са Београдом. Кермабон је подсетио да је Косово по Резолуцији 1244 Савета безбедности јединствена царинска територија и да зато Еулекс настоји да врати стање које је на тим прелазима било пре проглашења независности. Према његовим речима Београд се слаже са тим.

И док им царински и полицијски део посла задаје мање муке Еулекс још није успео да на северу Косова успостави правосуђе у складу са задатком који је добио. У Косовској Митровици правосуђе такорећи не функционише – постављен је мањи број Еулекс судија, а српске судије и тужиоци нису се вратили на посао. У Еулексу тврде да су на добром путу да превазиђу и овај проблем у разговорима са Београдом.

„Тренутно на северу Косова постоји вакуум, јер Еулекс још не делује пуним капацитетом, а не функционишу ни српске институције у областима у надлежности мисије ЕУ”, сматра Душан Јањић, директор Форума за етничке односе.

Кад је реч о полицијским пословима, Јањић оцењује да Еулекс успоставља своју функцију, а један од резултата је и повратак Срба у Косовску полицијску службу. Мисија, међутим, није ефикасна, каже он, у гоњењу ратних злочина и тежих кривичних дела.

„У правосуђу су тек на почетку увођења духа владавине права, док још није завршено ни распоређивање судија на север. Еулекс нема јасну стратегију по којим ће прописима судити у започетим процесима. За тај спор бирократски ход траже изговор у несарадњи Срба, а бојим се и да Брисел није одвојио довољно новца за квалитетне кадрове”, наводи Јањић и додаје да мисија ЕУ и за успостављање царине има изговор у опструкцији дела српске заједнице.

Препреке које спречавају потпуно успостављање Еулекса, Јањић види како у самој мисији и њеним капацитетима, тачније у лошем квалитету кадрова, у слабости косовских институција, тако и у ставу Србије и српске заједнице.

„Општине на северу јесу озбиљна препрека Еулексу да развије свој апарат, јер, најпре, следе политику Београда о непризнавању косовских институција које Еулекс признаје. Такође, део српске заједнице који није под контролом Београда, иако малобројан, има јаку провокативну снагу, јер удара на кредибилитет Еулекса”, сматра Јањић. Решење тог проблема, према његовом мишљењу, у рукама је српске заједнице и Београда који на терену морају да добију јачу подршку од оне коју имају српски лидери са севера који нису под контролом владе у Београду.

Бивши министар за КиМ и потпредседник Демократске странке Србије Слободан Самарџић, међутим, тврди да је највећи проблем чињеница да власт када је реч о Еулексу води политику „испод жита” и да зато и стижу опречене информације о томе да ли је са овом мисијом постигнут неки договор. „Не може се од Еулекса направити сарадник Београда када он има задатак да спроводи Ахтисаријев план о независном Косову”, каже Самарџић.