„Лонг ајленд” и „дијего” против врућине

Са јаром усијаних градских плочника и овог јула, чини се, биће тешко изаћи на крај. Житељи престонице који су, у оковима посла или економске кризе, остали заробљени у „бетонској џунгли”, немају превише могућности. За борбу против ужареног асфалта имају слабо „оружје”: туш, сладолед и понеко пиће са ледом. Београд је, срећом, ваљано „опремљен” када је реч о последњој од три ставке – баште кафића раде на сваком ћошку, а за краткорочно расхлађење потребно је нешто слободног времена, новца и одговарајући пријатељ склон „кулирању”. Угоститељски локали на Обилићевом венцу, Дорћолу, савском пристаништу и Ади Циганлији већ су се потврдили као сигурне оазе од спарине и жеге.

Центар града своју понуду прилагодио је туристима и гостима који у престоницу не долазе свакодневно. Отуда се у баштама на Тргу Републике и Обилићевом венцу, више него у осталим кафићима, чују дијалози на страним језицима. Цене су странцима приступачне, а посетиоци из унутрашњости погледавши карту пића притајено негодују. У предаху од шетње највише се наручују лимунада и хладни нес од 135 динара.

– Пијем „самер хит”, коктел од лубенице и лимунаде. Двеста динара није мало, али је лаган и освежава. Моја другарица је наручила „чоко кафе”. Цене су о-кеј, али су више него у Сарајеву, одакле смо недавно стигле – прича Љиљана Живановић, док „одмара” у „Озни” на Тргу Републике. И у оближњој „Јелени” на Обилићевом венцу траже се „несица”, али и точено пиво.

– Ледена кафа кошта 145 динара, а највише је продајемо преко дана. Увече скочи потражња за пивом, али не и за жестином јер се људи овде не скупљају због журке, већ ради опуштања – објашњава Горан Ђоковић, менаџер.

Заштитни знак београдског угоститељства, сплавови и реке, условили су да понуда уз обалу добије епитет ексклузивности. Некадашњи хангари на савском пристаништу данас су „фенси” кафићи, ресторани и барови. У „Промаји” се, на пример, точи само немачко пиво „пауланер”, а за „малу” чашу потребно је издвојити 260 динара. „Почетна” цена коктела је 280 динара, док мешавине „бахама мама” и „лонг ајленд” стају 450 динара.

– Хладно пиво у високој чаши идеалан је лек за врућину. Овде нема гужве у току дана, па смо раније побегле из канцеларије. Мало ћемо окаснити са спремањем ручка, али то наши мужеви не морају да знају. Цене су овде прихватљиве ако је у питању једно пиће. За веће туре ипак бирамо приступачнија места – причају две пријатељице, нераде да, због шефова и супружника, открију имена.

На освежење у оближњу „Фриду” свраћају муштерије из велнес центра у непосредној близини. Зато се, каже менаџер Иван Вуксановић, дању добро продају вода, цеђени сокови и лимунада, а у врелим вечерима коктели са ледом. У „Фриди” признају да су окренути добростојећим муштеријама, о чему сведочи и ценовник. Најјефтинија „каприња” кошта 350 динара, док је цена „дијега”, од текиле и две врсте „мартинија”, чак 650 динара.

На Дорћолу – за сваког по нешто. Улицу Страхињића бана бије глас да у њу не залазе они са плићим џепом, али је велика конкуренција међу угоститељима условила да се сви прилагоде тржишту. Пример за то је кафе „Радионица”, чији власник, како каже, подстиче антиглобалистичку политику – у његовом локалу продају се махом домаћа пића, а од њих се справљају и коктели. Башта је зато пуна, испијају се турске и нес кафе од 70 и 90 динара.

– Наручила сам „черо”, коктел са вотком и ледом за 140 динара, што је заиста повољно. Зато и долазимо овде – објашњава Милица Милковић, студент примењених уметности.

И посетиоце Ади Циганлије више од кризе брине талас врућине. У кафићима на „београдском мору” тражи се кисела вода, цеђена поморанџа и напици са предзнаком „ледени”.

Суграђани Тијана и Иван сместили су се у башти „Аква ски кафеа”. Посматрајући скијаше на води, испијају ђус и кафу. За њих реч „алкохол” ових дана не постоји. Када енергија крене „низводно”, спас траже и у „гуарани”, енергетском пићу.

– На Ади је скупље него у центру. Јуче смо коктел који у граду кошта 210 динара овде платили чак 400 – каже заљубљени пар.

Према речима Владе Станковића, менаџера кафића „Секс и град”, пиће је због кризе и до 20 одсто јевтиније. Газирани напици коштају до 160, вода је око 100, а природни сокови до 200 динара. За пиво, у зависности да ли је точено или флаширано, треба издвојити до 185 динара. За најскупљи коктел „лонг ајленд” из новчаника ваља истрести 510 динара, а један од јевтинијих је „ликвид кокаин” од 210 динара.

М. Л. – А. П.