Документи фиктивне историје

Од свог првог јавног наступа 1989. године на изложби Перспективе, када је издвојен у нове уметничке наде, до најновијег пројекта „Успео сам у животу”, сликар Предраг Кочовић (1963) у својој стваралачкој генези током две деценије начинио је низ упадљивих промена. Његово почетно академско упориште, уочено 1992. на магистарској изложби слика, делом се ослањало на уметничка начела надреализма, Гоју, Ел Грека. Потом је, изазван политичким догађајима деведесетих година, у времену екстремних конфликата, беде и ратова, друштвено ангажован као непосредни учесник провокативних уметничких акција, хепенинга и изложби, делујући у оквиру мултимедијалне групе „Лед арт”.

У данашњој арт продукцији Кочовићева вокација визуелног уметника и писца представља узорну форму/лу интелектуалца који је, између екстремно провокативних јавних иступа или затварања у себе и потпуног одбијања да учествује у једном културном систему без стварних културних потреба, типичном за прошлу декаду, изабрао само на први поглед умереније бунтовништво камуфлирано оштрим црнохуморним конотацијама. Спорт као нова тема Кочовићевог рада послужио је аутору да постави питања о улози уметничке креације и статуса уметника у комплексној мрежи арт система. Свакако, ово његово луцидно и духовито промишљање са инсајдерске позиције провоцира и актуелизује аномалије одређених друштвених група.

Дводелни рад „Успео сам у животу” – доминантна видео пројекција и дигитални принтови из серије „Слике успињања” – реализован је као сложена симулација видео игре фудбалског финала Лиге шампиона. У овој компјутерској анимацији аутор симулира меч Челсија и измишљеног тима Kochester Unlimiteda, а у акцијама и дриблинзима играча два ривалска клуба следи визуелне стандарде ТВ преноса и пажљиво креира детаље – атмосферу на стадиону, навијачку експресију, улогу спонзора. Продубљујући субверзивни контекст свог рада, аутор у тиму Kochester мултипликује сопствени лик чијих се 11 примерака електронских клонова разликују само по именима/кованицама изведеним из имена Kocha и наставцима који у игри комбиновања асоцирају на звезде овог спорта – Kochenbauer, Kochasten, Kochadona... Сценаријом мултипликације сопственог лика и његових алтер-ега на месту играча Кочовић-Kochester проблематизује питање идентитета, достојанства личности/спортисте и највиших хуманих принципа у двосмисленим, бизарним и измештеним контекстима спорта као великог бизниса пре/продаје играча, гладијаторских правила, допинга и других сумњивих игара. Групом дигиталних принтова, природном делу овог пројекта, аутор документује успеле акције на терену са представом сваког појединачног фудбалера у акцији, што се у овој симулираној утакмици може читати као израз појединачне воље у лимитираном простору за витештво.

Својом креативношћу и тематизацијом осетљивих модела друштвених игара и њихових псеудо/етичких начела, рад Предрага Кочовића „Успео сам у животу” делује убедљиво и анимирајуће јер,као добар уметнички магнет,привлачи и део публике коју не занима спорт.