Да ли ће Израел бомбардовати Иран?

Може ли Израел да живи поред иранске атомске бомбе? Може ли Израел да чека да Техеран заврши свој војни нуклеарни програм у контексту изјава иранског председника у којима се Израелу негира право на постојање? Анкете јавног мњења у Израелу, извршене у мају ове године, показују да је четвртина становништва спремна да напусти Израел уколико Иран стекне нуклеарно оружје.

У међувремену, из Вашингтона долазе контрадикторне поруке. Председник Барак Обама још је суздржан око војне опције за решавање проблема иранске атомске бомбе и позива Израел да не прибегава једностраним војним потезима. Потпредседник Џозеф Бајден сматра да „нико нема право да Израелу намеће решења око иранског нуклеарног програма”. Неколико дана касније агенције су јавиле да је Саудијска Арабија прећутно спремна да уступи свој ваздушни простор израелским авионима у нападу на иранска нуклеарна постројења.

Јављено је и да израелска авијација увежбава операције бомбардовања на великим удаљеностима, уз највећу вежбу ратног ваздухопловства у последње четири године. У вежби су проиграване истовремене борбене операције на неколико фронтова, симулиране су и варијанте одбране од ракетних напада Ирана на израелску територију.

Специфичност ове најновије вежбе јесте напрезање пилота и ваздухопловне технике до крајњих граница употребе. Наиме, у активном саставу РВ Израела на 435 борбених авиона на једну летелицу долази у просеку по један до 1,2 пилота, са летачким саставом у резерви на једну летелицу у просеку долази по 2,4 до 2,6 пилота. Пилоти су током вежбе у просеку дневно имали три до четири налета у укупном трајању од четири до четири и по сата.

После сваког слетања поновно ангажовање пилота за нови задатак могло је да уследи тек после најмање три сата по завршетку претходне мисије. Пилоти нису унапред знали план летења. Први дан вежбе највећи део пилота добро је поднео, а код половине пилота замор и пад концентрације осетио се већ током другог, а посебно трећег дана вежбе. Само мали број пилота био је успешан четвртог дана вежбе.

Иначе, пилоти су често по извршењу задатка слетали на други аеродром, не на онај са којег су пошли или на којем базирају. Промену аеродрома за слетање добијали су током лета. На сваком аеродрому била је екипа лекара и психолога, која је пре почетка вежбе радила на мотивацији пилота и пратила њихово психофизичко напрезање.

Лекари и психолози помагали су командантима летачких јединица у одлуци које пилоте одморити, а које и даље ангажовати. Авиони су летели далеко на Средоземље, чак до Шпаније и Гибралтара, танкирали гориво за време лета, симулирали нападе на циљеве и враћали се. Више од 350 борбених авиона учествовало је у вежби без иједног ванредног догађаја, или инцидента. Откази ваздухопловне технике били су у очекиваним границама.

Дакле, израелско ратно ваздухопловство спремно је да политичком врху земље омогући и војну опцију заустављања иранског нуклеарног програма. Што се то још није догодило пре свега је последица председничких избора у САД и у Ирану, те парламентарних избора у Израелу. Наравно, сви су прво чекали да виде резултате избора у Ирану. Сада када је и то прошло, за Израел време као да се убрзава. Иран је сваким даном све ближи атомском оружју.

Заправо, Израел и нема много маневарског простора. Или ће мирно прихватити модел односа Пакистан–Индија, или ће морати да прибегне бомбардовању иранских нуклеарних постројења. Како су та постројења делом дубоко под земљом, израелска авијација употребила би специјалне америчке, али и израелске бомбе ракете које продиру и тридесетак метара кроз челик и бетон и тек онда експлодирају. Авионским нападима ирански се нуклеарни програм не може потпуно елиминисати, али се може вратити 20 година уназад.

Но, сви се прибојавају шта ће бити после евентуалног израелског напада? Ирански војни одговор Израелци могу прилично успешно блокирати. Политичке последице израелског удара по иранским атомским капацитетима, у Ирану а и шире, већ је теже предвидети...

Мирослав Лазански