Конкурс за Соланиног наследника

Од нашег сталног дописника
Брисел, 22. јула – Избор нових кадрова за високе функције у бриселској администрацији започео је прошле недеље именовањем бившег пољског премијера Јежија Бузека за председника Европског парламента, а биће настављен после летње паузе. Кандидатуре за петогодишње мандате у Европској комисији и Савету ЕУ још нису озваничене, али борба за места увелико траје, а у „добро обавештеним дипломатским круговима” све врви од имена потенцијалних будућих комесара и високих представника ЕУ.

Оно што нас највише занима вероватно је име новог европског комесара за проширење који ће наследити Олија Рена. Док се Финац налази у опроштајној посети Балкану, Бриселом круже гласови да ће на његово место доћи неко из Аустрије, а помињу се Урсула Пласник, бивши шеф дипломатије, и Вилхелм Молтерер, бивши потпредседник владе у Бечу.

Спекулације да ће после Рена овај комесаријат бити укинут (односно спојен са комесаријатом за суседску политику) одбацио је недавно председник ЕК Жозе Мануел Барозо, када је рекао да „ЕУ остаје при стратегији проширења”, као и Бузек који је оценио да су „земље које желе чланство симбол успеха ЕУ”. Неки извори из самих врхова бриселске администрације однедавно „откривају” новинарима да је Рен заправо имао задатак да закочи проширење.

Избор аустријског комесара за проширење не би требало да буде лоша вест за Балкан, јер Беч не жели да процес ширења граница ЕУ буде обустављен, осим када је реч о Турској. То је сасвим у сагласности са афинитетима Француске и Немачке, па би аустријски кандидат за место комесара за проширење требало да рачуна на подршку Париза и Берлина. Економска криза, Лисабонски уговор који није ратификован и билатерални спорови, разлози су којима се објашњавају блокада проширења ЕУ на Балкан и растућа скепса према овом процесу. Али ствари би могле да се поново покрену на јесен после парламентарних избора у Немачкој (27. септембра) и поновљеног референдума о ратификацији „Лисабона” у Ирској (2. октобра).

Оли Рен је један од тројице најчешће помињаних кандидата за место високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност, на којем се протеклих 10 година налази Хавијер Солана. Поред Рена, као озбиљни потенцијални кандидати још слове Карл Билт, шеф шведске дипломатије и тренутно председавајући у Савету министара ЕУ, и Јап де Хоп Схефер, генерални секретар НАТО-а. Схеферов наследник већ је познат, то је Андерс Фог Расмусен, који је до избора на највишу функцију у НАТО-у обављао дужност премијера Данске.

Солана ће се повући после читаве декаде коју је као први високи представник за спољну политику и безбедност у историји ЕУ провео на челу бриселске дипломатије. „Што је доста, доста је”, саопштио је недавно Солана поводом евентуалне нове функције у Бриселу и додао да после свега одлази „миран и задовољан”. Његов наследник биће истовремено председавајући на свим заседањима Савета министара ЕУ и потпредседник ЕК, али и начелник још неформиране службе за спољне послове, а све то под условом да Лисабонски споразум ступи на снагу с почетком идуће године. Тада ће Брисел коначно моћи да једноставно одговори на чувено питање бившег државног секретара САД Хенрија Кисинџера: „Кога ја треба да зовем, ако желим да разговарам са Европом?”

Миран и задовољан требало би да буде и Барозо уколико прође његова за сада незванична кандидатура за још један мандат на челу ЕК, коју су додуше начелно подржали шефови држава ЕУ на јунском самиту. Није тајна да Никола Саркози, председник Француске, и даље условљава подршку Барозу завршетком ратификације Лисабонског уговора, али друге кандидате нико не помиње.

Досад непостојеће место председника ЕУ такође ће добити свог службеника уколико Лисабонски уговор ступи на снагу. Најчешће помињани кандидат за ту функцију је Тони Блер, бивши британски премијер, али однедавно све је више гласова који се противе том избору. Поред Британца, за место председника незванично конкурише и ветеран шпанске политике Фелипе Гонзалес.

Један од проблема европске кадровске политике јесте недовољна заступљеност жена на највишим функцијама. Према прогнозама, само три даме заузеће комесарска места, а требало би да их буде најмање трећина од укупно 27, што је такозвани психолошки минимум.

Владимир Јокановић