Још без договора о „Банатском Двору”?

Коначног договора о датуму оснивања заједничког предузећа за градњу подземног складишта „Банатски Двор” за сада нема, иако се очекивало да договор о том питању буде постигнут и споразум уобличен у претходна два дана преговора представника „Србијагаса”, „Гаспрома” и немачке ћерке фирме „Гаспрома”, потврђено је „Политици” и у „Србијагасу”.

У кабинету генералног директора те фирме Душана Бајатовића потврдили су да, за сада, све остаје по старом и да нема нових детаља о резултатима ових преговора.

Ни у Министарству енергетике немају много више информација о томе како су протекли „трипартитни разговори”, уз очекивање да ће се нешто више детаља знати наредних дана и да ће уговор о оснивању заједничког предузећа сигурно бити потписан. Али нису могли да прецизирају када. Ипак, кажу да нема места спекулацијама да је дошло до неких великих проблема у преговорима на релацији „Гаспром” –„Србијагас” – немачка ћерка фирма „Гаспрома”, већ да је највероватније реч о томе да се мора издвојити још мало времена за усаглашавање техничких детаља, поготово имовинско-правних питања.

Душан Бајатовић је пре два дана „Политици” потврдио да се разговори воде, али да он у њима не учествује, већ да све раде правни тимови који би цео споразум требало да упакују тако да све три стране буду у потпуности задовољене. Он је том приликом нагласио да је тај посао скоро готов, те да било каквих проблема око овог пројекта нема. Процедура налаже да се три стране усагласе око свих тачака уговора, да документ добије „зелено светло” Владе Србије, а након 24 сата од тога требало би да дође и до званичног потписивања документа, појаснио је први човек „Србијагаса”.

Било како било, извесно је да „Банатски Двор” може да почне да се пуни с најављена три милиона кубика гаса дневно тек пошто буде потписан овај уговор о оснивању заједничког предузећа. Без тих количина, тешко да ће до зиме у бити утиснуто жељених 300 милиона кубика гаса да би се Србији обезбедило сигурно снабдевање овим енергентом, како очекује први човек „Србијагаса”.

Новина је, потврђују у Министарству енергетике, што ће као трећи партнер у овом послу бити немачка, а не аустријска, ћерка фирме „Гаспром”. Међутим, ни они не могу да прецизирају о којој се фирми тачно ради. Извесно је међутим, да по међудржавном споразуму с Руском Федерацијом у овом послу може да учествује било која фирма ћерка „Гаспрома” коју тај руски гигант одреди.
На основу расположивих информација сазнаје се да у Немачкој постоји ћерка фирма „Гаспрома”– „ГаспромГерманија” која тргује земним гасом са 24 европске и централноазијске земље. Та фирма, према писању страних медија, озбиљно размишља о градњи великог подземног складиште гасачији ће резервоар бити смештен у близини Хинрихсхагена, у покрајини Макленбург. Процењује се да би у то складиште могло да буде утиснуто до 10 милијарди кубика гаса.Клаус Бергшнајдер, званичник „Гаспрома” Немачка, изјавио је недавно једном берлинском листу да би део гаса који би био упумпаван у складиштемогао бити под контролом немачке владе, у виду стратешких резерви које би биле коришћене у ванредним ситуацијама.

Ј. Петровић